Izvor: Press, 12.Nov.2010, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svađa zbog crkvene kapije
Arhitekta Ljubica Bošnjak, projektant hrama u Valjevu, upozorila valjevske vlasti da neće dati saglasnost za izgradnju kapije na ulazu u portu arhitekte Predraga Ristića, tvrdeći da je u neskladu sa hramom
Valjevski novoizgrađeni hram Vaskrsenja Gospodnjeg našao se u žiži javnosti zbog plana da se na ulazu u portu crkve postavi kapija koju je projektovao arhitekta Predrag Ristić. Autorka projekta novog hrama Ljubica Bošnjak uputila je >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << protestno pismo valjevskim vlastima, upozoravajući ih da neće dati saglasnost za postavljanje predložene kapije.
Ona tvrdi da je ponuđeno rešenje kapije crkvene porte u neskladu sa hramom, ali i da predstavlja svetogrđe, pošto je u pitanju kopija valjevskog Muselimovog konaka.
Bošnjak: Narušen sklad
U pismu koje je uputila Odeljenju za urbanizam Gradske uprave, arhitekta Ljubica Bošnjak upozorava gradske vlasti da je planirani objekat „stilski potpuno neodgovarajući", da će „svojim položajem i izgledom narušiti vizure i monumentalnost hrama, odnosno, potpuno će ga negirati".
- Na taj način biće uništen trud cele generacije Valjevaca koji su u najtežim trenucima krize smogli snage da podignu monumentalni hram. Prilikom bilo kakve intervencije i postavljanja objekta na prostoru hrama, mora se uzeti u obzir da on jeste i uvek će biti najvažnija građevina na tom mestu, odnosno da sve mora biti podređeno njemu - stoji u dopisu Ljubice Bošnjak.
Prilikom određivanja mesta za ovu valjevsku crkvu tadašnja urbanistička služba i Društvo arhitekata Valjeva planirali su da se nakon završetka izgradnje oko bogomolje formira veliki i uređeni trg. Crkvena porta bi od trga bila odvojena transparentnom ogradom, ili živicom, ili kapijom, kako je gradskim vlastima predložio arhitekta Predrag Ristić.
- Osim prostornog, urbanističkog i estetskog problema, postavljanje ovako planiranog objekta ima i moralnu posledicu, odnosno predstavlja svojevrsno svetogrđe. Planirani objekat je kopija Muselimovog konaka u Valjevu. Sadrži sve bitne elemente sa tog objekta uz dodatak stilski neopredeljenih kula osmatračnica. Zbog toga pitam urbaniste Valjeva: gospodo, da li treba postaviti Muselima ispred hrama Vaskrsenja? - navodi Ljubica Bošnjak u pismu, dodajući da u skladu sa Zakonom o autorskim pravima neće dati saglasnost na postavljanje ponuđene kapije ispred hrama Vaskrsenja Gospodnjeg, kako na zapadnoj strani, tako ni bilo gde na toj lokaciji. Ona apeluje da za potrebe postavljanja pratećih objekata i parkinga odrede susednu parcelu sa južne strane crkve, kao i da propišu urbanističke uslove koji bi onemogućili „ovakve arhitektonske ispade".
Ristić: Odredio sam mesto
Arhitekta Predrag Ristić uzvraća da je za projekat ulazne kapije u portu hrama Vaskrsenja Gospodnjeg dobio blagoslov episkopa valjevskog Milutina. On podseća da za SPC radi još od 1984. godine i da je do sada projektovao veliki broj bogomolja, kao i da je na poziv Crkve, kako bi Valjevo dobilo novi saborni hram, u tom gradu boravio još pre dve decenije tražeći odgovarajuću lokaciju.
- Ljubica Bošnjak zaboravlja da sam ja bio urbanista koji je novi hram postavio na mestu na kojem je sada. Za projekat kapije koristio sam motive sa Svete Sofije u Carigradu, a primedba da je reč o nekakvoj kopiji Muselimovog konaka u Valjevu, blago rečeno je neumesna. Konak je autentično delo srpske narodne arhitekture iz 18. veka i gradili su ga valjevski Jermeni, a ne Turci. To što se Muselim u njega uselio kao okupator druga je priča, ali svaki ozbiljan arhitekta bar bi trebalo da poznaje i istoriju arhitekture - kaže Ristić.
U nadležnim službama grada Valjeva nismo mogli da dobijemo informaciju o sudbini projekta ulazne kapije u portu hrama Vaskrsenja Gospodnjeg.
