Izvor: B92, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Supersile i balkanski naftovodi
Moskva -- Počeo rusko-američki energetski spor oko uspostavljanja kontrole nad balkanskim naftovodima, ocenjuje Enerdžiobzerver.
Pretnja koju je ruski predsednik Vladimir Putin prošlog petka uputio Grčkoj i Bugarskoj se može tumačiti kao prvi signal da se Moskva uplašila od konkurencije Vašingtona, piše Enerdžiobzerver, specijalizovani veb sajt posvećen pitanjima energetike.
Putin je Atini i Sofiji zapretio da, ako ne ubrzaju svoj deo posla na naftovodu Burgas-Aleksandropolis, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogu ostati bez podrške ruskih firmi tom projektu, jer su ubrzani planovi za izgradnju drugog balkanskog naftovoda, Burgas-Makedonija-Valona, koji važi za američki projekat.
Rusija je, podseća Enerdžiobzerver, još pre dve godine jasno pokazala da želi da ima potpunu kontrolu nad balkanskim cevovodima za transport nafte i gasa, a duže od decenije govori se o izgradnji tri balkanska naftovoda: Burgas-Aleksandropolis, Burgas-Makedonija-Valona (AMBO) i Panevropski naftovod (PEOP).
Oni su koncipirani kao pravci koji bi zaobišli prenatrpani Bosfor, odnosno preko njih je trebalo obezbediti lakši i jeftiniji prevoz nafte iz Kaspijskog regiona, gde svoj udeo ima i Rusija, do zapadne Evrope.
Od kada su krajem 2005. godine, ruske naftne kompanije pokazale otvoreni interes za učešče u izgradnji naftovoda Burgas-Aleksandropolis, stekao se utisak da će taj projekat bit i prvi realizovan. Tada za korišćenje transportnih usluga ostala dva balkanska naftovoda nije bilo interesovanja ni jedne strane naftne kompanije.
Tokom prošle godine ruski, bugarski i grčki zvaničnici imali su nekoliko susreta. Tripartitna radna grupa se dogovorila da ruskom konzorcijumu Transnjeft-Rosnjeft-Gaspromnjeft pripadne većinsko vlasništvo od 51 odsto u naftovodu, a ostatak da podele Grčka i Bugarska.
Potpisivanje tripartitnog sporazuma o izgradnji naftovoda Burgas-Aleksandropolis bio je najavljen za kraj prošlog prošle godine, ali dokument još nije potpisan, a nije izvesno ni da će se potpisati ovog meseca, jer se još ne zna ko će gazdovati terminalom za pretakanje nafte u Burgasu, koji je ključna karika u projektu.
U poslednjih nekoliko meseci, u svakom slučaju, stekao se utisak da naftovod Burgas-Aleksandropolis samo što nije počeo da se gradi, dok je za AMBO vladalo mišljenje da tapka u mesto, ali je sredinom januara potpuno neočekivano u Skoplju potpisan tripartitni sporazum između Makedonije, Albanije i Bugarske o izgradnji naftovoda AMBO, a u Vašingtonu je održan i neformalni sastanak potencijalnih investitora u taj naftovod.
Sada je već izvesno da su ta dva događaja uznemirila rusku administraciju i isprovocirala pretnju Putina, da će Rusija pronaći novu trasu za svoj naftovod, ako se ne finalizuje ugovor za trasu Burgas-Aleksandropolis. Njegova izjava je istovremeno dala nove šanse Panevropskom naftovodu, jer nije isključeno da ruske kompanije sada upravo ka njemu preusmere svoj interes.
PEOP je najduži i najskuplji među balkanskim naftovodima, a prema radnom projektu išao bi od rumunske Konstance do italijanskog Trsta preko Srbije, Hrvatske i Slovenije.
.jpg)
