Izvor: Press, 17.Nov.2012, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sudija plaća za namerno kršenje ljudskih prava

Radnom verzijom Zakona o izmenama dopunama Zakona o sudijama precizirana je mogućnost da država dobije finansijsku naknadu od pojedinačnog sudije zbog namernog kršenja ljudskog prava građaninu koje mu je garantovano Ustavom Srbije ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Zakonodavac predviđa mogućnost da se Republika Srbija regresira od pojedinačnog sudije, ako ona isplati naknadu građaninu na osnovu odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava zbog kršenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ljudskih prava. Ovakvu mogućnost predvideo je manji broj drzava članica Saveta Evrope , objasnila je Tanjugu predsednik radne grupe za izradu zakonskog teksta Vida Petrović-Škero.

Ona je napomenula da izmene Zakona predviđaju da se od sudije može tražiti regres za odštetu koja je prouzrokovana namerno, ako se utvrdi da je sudija imao svest da u toku suđenja krši nekome Ustavom ili Evropskom konvencijom zagarantovano ljudsko pravo.

Zbog toga je, kako je istakla, pre podnošenja tužbe za naknadu štete od sudije, potrebno da republički javni pravobranilac pribavi mišljenje od Visokog saveta sudstva (V S S) da li postoje uslovi za pokretanje tog postupka jer namera može široko da se tumači .

Radna grupa je uradila još neke - samo hitne izmene, kako bi sudstvo moglo da nastavi normalno da funkcioniše, imajući u vidu moguće izmene mreže sudova, odluke Ustavnog suda o vraćanju na posao sudija koje krajem 2009. nisu bile reizabrane na sudijsku funkciju, napomenula je Petrović Škero.

Izmenama zakona morao se regulisati i status sudija koje su decembra 2009. prvi put birane na sudijsku funkciju sa mandatom od tri godine, njih oko 900, 600 sudija prekršajnih sudova i 300 sudija redovnih sudova, ukazala je Škero.

Petrović Škero je objasnila da Ustav predviđa da se sudije koje se biraju prvi put - biraju na tri godine, a Zakon da će Visoki savet sudstva doneti kriterijume na osnovu kojih će vrednovati rad sudija i ako su pozitivno ocenjene, VS S će ih izabrati na stalnu sudijsku funkciju.

Nažalost VS S nije ispoštovao svoju zakonsku obavezu i nije doneo kriterijume. To bi imalo za posledicu da u Srbiji od januara 2013. ne bi bilo prekršajnih sudija Radnom verzijom Zakona je zato predviđeno da se sudije izabrane na trogodisnji mandat, izaberu kao da su ispunili uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju , ukazala je Petrović Škero.

Imajući u vidu mogućnost da nisu svi tako dobro obavljali svoju funkciju i da možda ne bi bili birani, a s druge strane da su sve sudije koje nisu reizabrane vraćene na sudijsku funkciju i kada možda postoje uslovi za razrešenje, izmene Zakona ostavljaju mogućnost da VS S može po službenoj dužnosti i na predlog predsednika suda u kome sudija radi ili predsednika viših sudova da pokrene postupak za razrešenje sudija, naglasila je ona.

Na taj način se, kako je istakla, daje mogućnost da se pokrene postupak za razrešenje onih koji ne ispunjavaju uslov da budu sudije (stručnost,obučenost ili dostojnost).

Takođe su, prema njenim rečima, precizirane odnosno pooštrene odredbe o upućivanju i premeštaju sudija. Ovo je bilo nužno s obzirom da je u toku revidiranje mreže sudova,da je oko 700 vraćenih sudija koje je VŠ izabrao u sudove koji su bili najbliži po stepenu onim u kojima su radili pre opšteg izbora (reizbora).

Predviđa se da se sudija može premestiti samo u sud istog stepena i nivoa, a ako postoje potrebe države da se sudija premesti ili uputi u sud nižeg stepena, potrebna je njegova saglasnost, naglasila je Petrović-Škero.

Sudija ne može da se premešta u sud višeg stepena jer je za to potrebno raspisati konkurs, ali može da se na određeni kratak rok uputi dok se konkurs ne raspiše , dodala je ona.

Radna grupa je prvi put unela odredbu u Zakon prema kojoj predsednik suda može da bude samo dva puta izabran na tu funkciju.

To je urađeno, kako je navela, da se ne bi omogućila profesionalizacija te funkcije, jer je prema ranijim zakonskim rešenjima neko mogao bezbroj puta da bude biran za predsednika suda.

Takođe je predviđeno da podaci o kandidatima za sudije budu objavljeni na sajtu Visokog saveta kako bi svi građani mogli da znaju ko se i kako bira.

Posebno je regulisano da kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda mora da uz prijavu dostavi svoje viđenje stanja u pravosuđu i plan po kom će voditi sudsku granu vlasti, a koji će biti objavljen na sajtu VŠ.

Svaki građanin će još pre izbora biti upoznat sa biografskim podacima kandidata i šta predlaže u pogledu rada i mera u funkcionisanju sudova, napomenula je Petrović-Škero.

Ističući da se menja svega tridesetak članova Zakona i da je radna verzija objavljena na sajtu je Ministarstva pravde, Petrović Škero je ukazala da je posle javne stručne diskusije, radna grupa prihvatila mnoge sugestije date na raspravi.

Ona je napomenula da od ocene Ministarstva pravde zavisi da li će tražiti da pojedine ili sve izmene zakona budu upućene po hitnom postupku u skupštinsku proceduru na usvajanje.

Nastavak na Press...