Izvor: B92, 08.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija prema BiH u šest tačaka
Brisel -- Nova, sveobuhvatna strategija Evropske unije prema Bosni i Hercegovini biće zasnovana na šest tačaka predloga.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za proširenje Oli Ren staviće ovu strategiju na uvid u ponedeljak Savetu ministara EU. U tom dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid, ističe se da je cilj strategije da se "obezbedi stabilnost u BiH i nastavi napredak po pitanju ključnih reformi".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ren i Solana ističu da Bosna ima "jedinstvene izazove", te da je neophodno "jako međunarodno angažovanje, uključujući i aktivno korišcenje svih mehanizama EU, da bi zemlja nastavila put ka Uniji".
Suština predloga ide ka tranziciji od Kancelarije međunarodnog predstavnika ka snažnijem lokalnom upravljanju, uz pojačanu podršku EU.
Evropski zvaničnici u dokumentu ističu da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bio dobar korak napred, ali da "nažalost, to nije sprečilo pogrošanje političke situacije u BiH poslednjih meseci".
"BiH mora da pokaže više političke odgovornosti i veće upravljanje nad reformskim procesom da bi napradovala ... lideri BiH moraju da pretoče svoje reči opredeljenja za članstvo u EU u dela i prave rezultate", naglašavaju Solana i Ren.
"Cilj međunarodne zajednice i EU je da BiH bude stabilna, mirna i multietnička država koja odlučno ide ka članstvu u EU", dodaju oni i predlažu šest tačaka strategije.
Prva tačka predstavlja pojačano angažovanje EU u BiH.
"Evropske integracije predstavljaju oblast o kojoj se slažu svi lideri BiH. To pruža EU jedinstven uticaj i odgovornost", ističe se u tekstu.
Druga tačka se odnosi na pojačano prisustvo EU. "Mandat i kancelarija Specijalnog predstavnika EU bi trebalo da bude pojačama da bi sagledala situaciju na terenu i potrebe tranzicije", ističe se u tekstu i dodaje da bi EU trebalo da bude spremna za taj cilj do sredine 2009. godine.
Treća tačka se tiče nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. „Ona će biti neophodna da bi se okončao rad Kancelarije međunarodnog predstavnika i mandat Visokog predstavila, te da bi se rešila pitanja autoriteta koji proizilaze iz Dejtonskog/Pariskog sporazuma", kaže se u dokumentu.
Četvrta tačka se tiče održavanja jakog angažovanja međunarodne zajednice u BiH, koje se "pokazalo važnim i mora da se nastavi i nakon OHR".
Peta tačka se tiče aktivnog i sveobuhvatnog korišćenja svih dostupnih instrumenata EU. "Evropsko partnerstvo i primena SSP-a bi trebalo da budu vodilje reformi", kaže se u tekstu.
Šesta tačka se tiče "jasnog stava EU o ustavnoj evoluciji".
"Ustavna reforma nije uslov niti za zatvaranje OHR niti za dalji put BiH ka EU. Ipak, ustavni okvir mora da napreduje da bi obezbedio efikasne državne strukture koje će moći da rade na EU integracijama, uključujući neophodnost da se govori jednim jezikom", ističe se u dokumentu i naglašava da EU može da pomogne taj proces, ali da on mora da bude vođen od strane same BiH.
Savet ministara EU će u ponedeljak na sastanku u Briselu raspravljati o ovom dokumentu i usvojiti zaključke o BiH.
Zvaničnici francuskog predstavništva EU ističu da je razlog za taj sastanak i za zaključke činjenica da se nedelju dana kasnije, 19. i 20. novembra, u Briselu održava sastanak Saveta za primenu mira.
"Na tom sastanku je trebalo da bude reči o zatvaranju OHR - za šta se zalaže Rusija - ali do toga neće doći", kaže jedan visoki zvaničnik predsedništva.
On ističe da Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak smatra da mu je "potrebno vojno prisustvo da bi se pomogle njegove političke funkcije".
Ministri EU će stoga izraziti "veliku zabrinutost" zbog političke situacije u BiH.
