Izvor: Politika, 16.Avg.2010, 01:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani investitori zaobilaze BiH
Sukob političkih elita FBiH i RS utiče da inostrani kapital znatno manje pristiže u Bosnu i Hercegovinu
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 15. avgusta – Vrednost kapitala koji su strani investitori uložili u BiH u poslednjih 15 godina iznosi famoznih 5,8 milijardi evra. Međutim, direktna strana ulaganja, kada je BiH u pitanju, u stalnom su padu još od 2007. godine, s tim da zvanični podaci upozoravaju da će ova godina, u tom smislu, biti rekordna, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u prvih šest meseci investirano samo 120,9 miliona evra, što je, u poređenju sa istim periodom prošle godine, manje za oko 40 odsto.
Direktorka Agencije za promociju stranih investicija BiH (FIPA) Jelica Grujić ocenjuje da situacija nije zadovoljavajuća i da joj je, kao takvoj, uglavnom kumovala ekonomska kriza, a potom i usporena privatizacija nekih od velikih firmi, te odlaganje realizacije kapitalnih projekata.
„U pitanju je dvostruko suzdržavanje, s jedne strane potencijalnih investitora koji ne žele da rizikuju, a s druge institucija BiH koje su, u iščekivanju da ekonomska kriza splasne, ostavile po strani proces privatizacije”, kaže ona i napominje da nesporno negativan uticaj ima i stalna turbulentna politička situacija u zemlji.
Grujićeva u razgovoru za „Politiku” naglašava da u situaciji koja jeste ima i pozitivnog, nešto što je, kako kaže, i dobro.
„Dobro je to što se strani investitori, dakle oni koji su već prisutni u BiH, nisu povlačili sa naših prostora, naprotiv oni su i u ovakim uslovima zadržali poslovanje i svi su, manje, ili više, dodatno investirali u svoje kapacitete”, tvrdi ona.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Fikret Čaušević nije apsolutno iznenađen drastičnim padom stranih direktnih ulaganja u BiH, a ima i objašnjenje zašto. On istovremeno procenjuje da će interes stranih direktnih ulagača u naredne dve godine biti vezan za rezultate predstojećih izbora u BiH, „njihov uticaj na nivo političkog jezika s jedne strane, a s druge na efekte mera ekonomske politike, pre svega monetarne i fiskalne koje su preduzele vlade zemalja zapadne Evrope”.
„Jedan od razloga zbog kojeg stranci manje ulažu u BiH jeste to što je opala potražnja za robom proizvedenom u BiH, kako u zemlji tako i u inostranstvu, a drugi je činjenica da je kod nas, praktično, zaustavljen proces privatizacije, odnosno, nisu realizovani projekti u sektorima koji su najatraktivniji za strane direktne ulagače, kao što su telekomunikacija i proizvodnje i distribucije električne energije”, naglašava on.
Republika Srpska je, za razliku od Federacije BiH, privatizovala sektor telekomunikacija, dok je u oba entiteta sektor proizvodnje i distribucije električne energije još uvek van domašaja privatizacije. Čaušević je siguran da bi se interes stranih direktnih ulagača značajnije povećao, i to „istog onog trenutka kada bi vlade oba entiteta odlučile da prodaju makar manjinske pakete u tim preduzećima”.
Prema njegovom mišljenju, strani kapital ne teraju iz BiH samo ekonomski razlozi, nego i politički, jer su „političke elite u FBiH i RS, uključujući delom i državni nivo, zbog disonantnih tonova uticale na povećanje političkog rizika u Bosni i Hercegovini”.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 16/08/2010
