Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stounhendž na Kokinom brdu
Skoplje – Makedonija se može pohvaliti opservatorijom iz praistorije, pa dakle i potvrdom da je nekada bila prostor visokocivilizovanih ljudi. Zahvaljujući otkrićima dvojice stručnjaka, arheologa Jovice Stankovskog i fizičara i astronoma Đoreta Ceneva, megalitska opservatorija u Makedoniji našla se na četvrtom mestu svetskih starina. Ako se zna da je Stounhendž prvi na toj listi, jasno je o kakvom otkriću i istorijskom lokalitetu je reč. Početkom prošle godine, ovu konstataciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potvrdila je Američka agencija za istraživanje vasione (NASA), koja je makedonsku megalitsku opservatoriju svrstala na četvrto mesto po starosti i značaju. Takvo priznanje ovde je, i s pravom, primljeno euforično i uz konstataciju da je Makedonija, najzad, na nekoj pozitivnoj listi u samom svetskom vrhu. Rangiranje je, inače, napravljeno na osnovu relevantnih činjenica – preciznih merenja, kakva su, inače, nužna pri verifikaciji lokaliteta koji su označeni kao opservatorije za posmatranje nebeskih tela.
Kustos Kumanovskog muzeja Jovica Stankovski je u kamenitom brdašcu na putu Kumanovo – Kriva Palanka video nešto više od erozijom nagrizene kamene litice. I kad je 2001. godine, rešen da proveri svoju sumnju, stigao na Tatićev kamen, bilo mu je jasno da priroda nije mogla da iskleše takve kamene blokove i ploče. A potvrdu ovakvog zaključka pronašao je posle prvog udara krampom u kamenitu podlogu. Iz tek raskopanog kamenjara pojavilo se parče keramike, kao pouzdan znak da su tu nekada obitavali ljudi.
Sve iza toga je istorija jednog arheološkog otkrića, koja i ne bi imala tako efektan završetak da arheolog Stankovski sebi nije postavio nekoliko pitanja. Prvo je bilo: ko bi i zašto živeo baš na toj kamenoj litici koja je mogla da bude sve samo ne ostatak neke građevine za stanovanje? Sa takvom dilemom nastavio je iskopavanje, dodavši makedonskoj arheološkoj nauci desetine eksponata iz praistorije. Priča o neobičnom nalazištu na Tatićevom kamenu, nedaleko od Kumanova, stigla je i do fizičara i astronoma Đoreta Ceneva, rukovodioca Skopskog planetarijuma.
Septembra 2002. godine, Cenev odlazi na Tatićev kamen i ostaje zatečen prizorom. Pretpostavka arheologa Stankovskog da je lokalitet ostatak primitivne opservatorije učinila mu se više nego logičnom. Koristeći se teorijskim znanjem, Cenev je ustanovio koordinate koje su išle u prilog i njegovoj tezi da je Tatićev kamen prastara opservatorija.
– Stavio sam se u ulogu praistorijskog astronoma i čvrsto rešio da izvršim merenja kako bih potvrdio svoju pretpostavku – priseća se Cenev.
Svakodnevno je posećivao lokalitet i uspeo da odredi tačke za posmatranje nebeskih tela, pre svega kretanja Sunca i Meseca:
– Kad sam kasnije dobijene rezultate uporedio sa onima do kojih su 1963. godine došli fizičar ser Norman Lokijer i astronom Džerald Hokins, istražujući Stounhendž, ostao sam zabezeknut. Podaci merenja na Tatićevom kamenu su bili identični onima iz Stounhendža. Sunčeva deklinacija je iznosila tačno 23,9 stepeni. Upravo ta merenja su potvrdila da je reč o megalitskoj opservatoriji.
Opservatorija je zvanično nazvana Kokino, po obližnjem Kokinom brdu u opštini Staro Nagoričane, i nedvosmislena je potvrda da su naši preci gradili opservatorije. Ustanovljeno je još da se makedonska megalitska opservatorija prostire na površini od 5.000 metara kvadratnih, da je izgrađena oko 1800 godina pre naše ere, odnosno da je stara 3.800 godina. Lokalitet ima tri pozicije za posmatranje nebeskih tela, od kojih su dve markantne – za sedenje a jedna je stajaća. Sa tih pozicija i danas kao i pre toliko vekova, a na osnovu izlaska i zalaska sunca i meseca, lako se može utvrditi početak godišnjih doba.
Na osnovu predmeta iskopanih prošle godine utvrđene su mnoge pojedinosti o životu ljudi iz neposredne blizine opservatorije. Pre svega, ustanovljeno je da je Tatićev kamen na Kokinom brdu bio sveto uzvišenje na kome su se obavljali obredi i rituali, ali i mesto odakle su starosedeoci posmatrali nebeska tela, a potom sastavljali kalendar životnih aktivnosti.
Amerikanci, koji su verifikovali starost makedonske megalitske opservatorije, odlučili su da novčano pomognu njeno uređenje. Posredstvom svoje ambasade u Skoplju, donirali su 37.000 dolara, što će biti dovoljno da se Kokino upristoji za najezdu turista. Makedonsko istraživačko društvo je parče stene iz opservatorije poklonilo Japanu, odnosno muzeju Tojote u Nagoji.
[objavljeno: ]
