Izvor: RTS, 30.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto godina od rođenja Majke Tereze
Svečano otvaranje Memorijalne kuće Majke Tereze koju je podigla makedonska Vlada u okviru obeležavanja jubileja stogodišnjice njenog rođenja. Državni sekretar u Ministarstvu kulture Srbije Nadica Momirov prisustvuje svečanosti u Skoplju.
Makedonija obeležava stogodišnjicu rođenja Majke Tereze.
Ceremoniji otvaranja Memorijalne kuće u Skoplju prisustvuju makedonski zvaničnici i predstavnici katoličke i makedonske pravoslavne crkve.
Na otvaranju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nastupa hor Svete Zlate Meglenske, a predviđen je i nastup maestra Borisa Trojanova, u klavirskoj pratnji Darka Marinovskog.
Momirov je gost Skoplja na poziv ministarke kulture bivše jugoslovenske republike Makedonije Elizabete Kanceske-Milevske, a boravak će iskoristiti i za susrete sa predstavnicima makedonskog Ministarstva kulture.
Majka Tereza rođena je 27. augusta 1910. godine kao Agnes Gonha Bojaxio u Skoplju. Skoplje je tada pripadalo Kraljevstvu Slovenaca, Hrvata i Srba.
Gonha (jezgro cveta) odrasla je u dobrostojećoj albansko-katoličkoj porodici.
Život u veri
Roditelji su je odgojili na vrlo religiozan način. Kada joj je bilo deset godina, njen otac je iznenada umro, nakon čega se ona još više posvetila veri. Već sa 12 godina ona se odlučila za opatički život. Njena želja se održla, tako da je sa 18 godina molila da je prime u red Loreto.
Ovaj red i njegovi mnogobrojni članovi angažovali su se u Indiji i to posebno u školstvu. Ona, ipak, nije odmah mogla početi sa radom u Indiji, već je pozvana u centralu Loreto reda u Irsku. 28. seprembra 1928. godine napustila je Skoplje i krenula u Irsku. Već nakon dva meseca bilo joj je dozvoljeno da ispuni svoju želju i da se priljuči Loreto redu u Bengalu. U Kalkuti je položila svoj prvi zavet. Nakon toga je 17 godina bila zaposlena u školi Svete Marije u Kalkuti.
1949. godine postala je Indijka i 1950. osnovala red "Misionari ljubavi prema bližnjem svom". Članovi ovog reda morali su se obavezati na nesklapanje braka, na siromaštvo i na poštenje. Kasnije je red priznao i Papa.
Tereza se sa članovima svog reda brinula, pre svega, o umirućima, siročadima i bolesnima. Njen specijalni angažman pored toga bila je briga i o obolelima od lepre.
Danas preko 3000 sestara i 500 braće u preko 100 zemalja sveta pripadaju redu Majke Tereze. Za njen nesebični rad dobila je mnogobrojne nagrade. Najznačajnija od njih je svakako Nobelova nagrada za mir 1979. godine.
Njeni saradnici često nisu imali nikakvo ili su imali manjkavo medicinsko znanje, na šta je ona odvraćala: "U verovanju nije važan uspeh, nego vernost."
Pored priznanja koja je dobijala širom sveta, bila je i kritikovana zbog svog konzervativnog shvatanja sveta. Tako je u politici mnogih zemalja koja se ticala prava na abortus videla najveću pretnju svetskom miru".
5. septembra 1997. godine. Nekoliko dana nakon smrti princeze Dajane umrla je i majka Tereza.
Sahranjena je u Kalkuti uz prisustvo mnogobrojnih članova svetske javnosti.
