Izvor: Politika, 26.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari lisac mudro ćuti
Makedonski mediji i javne ličnosti sve češće prozivaju Kiru Gligorova optužujući ga da je kumovao nakaradnom imenu zemlje, gurnuvši je u skute američkim interesima
Skoplje – U traganju za korenima zla koje se nad Republikom Makedonijom, nadvija od njene nezavisnosti 1992. godine, ovdašnji analitičari i mediji, u cikličnim razmacima prstom upiru u Kiru Gligorova. Kritičko preispitivanje njegovih zasluga za današnje makedonske (ne)prilike, zgušnjava se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvek kad su na dnevnom redu ime Makedonije i njene perspektive.
Gligorov se za sada ne oglašava ni preko svojih izaslanika, kako bi, što je ranije činio, objasnio da je „tada to bilo jedinstveno prihvatljivo rešenje”. Od anateme koju, često, i bez valjanog obrazloženja, na njega bacaju glasnogovornici njegovih protivnika, Gligorov je pokušao da se odbrani prozaičnim memoarima „Makedonija je sve što imamo”.
Pokušaj mu nije uspeo, a memoari su danas podloga za satirični crtan film u nastavcima, u kojem Gligorov igra glavnu ulogu, a koji se jednom nedeljno prikazuje na ovdašnjoj televiziji „Kanal 5”.
Razotkrivanju pravog lica nesuđenog „oca nacije”, koji je ovde od milošta prozvan Starim liscem, doprineli su njegovi najodaniji saradnici Stojan Andov i Vasil Tupurkovski, koje je, u važnim trenucima za njihovu političku karijeru, odbacivao.
Andov je, u svojim redovnim kolumnama u ovdašnjim listovima i na javnim tribinama, Gligorova optuživao za „nedopustivu zaboravnost” i „prećutkivanje činjenica”. Tupurkovski, kojeg je optužio za „pokušaj prodaje Makedonije”, ne propušta nijednu priliku da Gligorova nazove „starim lažovom”. No ako su takve kvalifikacije posledica njihovih ličnih obračuna, te su lišene objektivnosti u oceni Gligorovljevih zasluga i gafova, analize političkih analitičara su Gligorovu stavile na teret prijem Makedonije u UN pod nakaradnim imenom BJRM i servilnost u odnosu na Vašington.
Obe optužbe su dokumentovane; na bezlično ime svoje zemlje, Gligorov je pristao, posle obećanja američke administracije da je reč o prolaznom periodu, te da će NATO brinuti o bezbednosti Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Uz to obećanje, bez konsultacije državnih organa, bez rasprave u parlamentu, Gligorov je, početkom devedesetih godina minulog veka, dao pristanak za stacioniranje snaga Alijanse na tlu Makedonije.
Njegova usmena saglasnost da se makedonski vazdušni prostor ustupi NATO avionima, samo je jedna od epizoda, na koje ga ovdašnji analitičari podsećaju i ovih dana.
Glavni urednik skopskog dnevnika „Večer” u svojoj kolumni, između ostalog piše: „Moja generacija će živeti dugo posle Kire Gligorova i Stojana Andova”.
Stari lisac se ne oglašava ni danas kad njegova politika preti nestanku Makedonije. U ostalom, on je ćutanjem i povlađivanjem preživeo sve balkanske lomove u proteklih osam decenija skoro uvek u vrhu vlasti država kojima je služio.
Mile Radenković
[objavljeno: 27.02.2008.]
