Izvor: Politika, 15.Sep.2009, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Starački dom” u kanjonu Drine
Put Rogatice meštani Tatinice i Starog Broda moraju da krenu po noći, da pešače tri sata kozijom stazom, da preko prevoja Grbavica i Stara Gora stignu do Borika i tek tu uđu u autobus
Rogatica – Sela u kanjonu donjeg Drinskog jezera, Tatinica i Stari Brod, iako administrativno pripadaju opštini Rogatica, oduvek su bila upućena na mnogo bliži Višegrad. A da bi njihovi meštani do njega stigli, još moraju da koriste čamce, jer nikada nije izgrađen put do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << susednih Miloševića, kojim bi ovaj besputni kraj bio povezan sa svetom. Tim pre što „veza” sa matičnom Rogaticom, zbog strmog i nepristupačnog kanjona, još vodi uskom kozijom stazom prema Borikama.
– Drina i jezero hidroelektrane „Bajina Bašta” su ova sela još pre četiri decenije razdvojili od višegradske župe, a visoke, strme, nepristupačne starogorske stene od boričke visoravni. Najbliža veza sa svetom su im čamci, kojima odlaze u Višegrad po namirnice – kaže Dragiša Jovičić, sekretar Opštinskog odbora Crvenog krsta Rogatica. On je sa ekipom volontera, naravno čamcima, nedavno doneo humanitarnu pomoć za preostalih 13 stanovnika ovih sela, koje mnogi nazivaju „staračkim domom u kanjonu Drine”.
Tako meštani ovih sela, sada već vremešni jer su mlađi odavno otišli trbuhom za kruhom, teško stižu do matične opštine. Ako neko mora da obavi posao u opštini, katastru ili policiji, mora da se zaputi u Rogaticu. A doći do nje iz Tatinice i Starog Broda znači krenuti po noći, pešačiti tri časa uzbrdo zaraslom kozijom stazom, pa potom preko prevoja Grbavica i Stara Gora stići do Borika. Odatle, pod uslovom da se stigne do šest časova izjutra, pre prvih petlova seda se u autobus koji redovno saobraća do 20 kilometara udaljene Rogatice.
Druga varijanta su čamci, pa preko Drine do Đurovića, odatle autobusom do 25 kilometara udaljenog Višegrada, pa autobusima kružnim putem preko Ustiprače od nekih šezdesetak kilometara. Bilo koju varijantu da izaberu za najsitniji administrativni posao moraju da rezervišu ceo dan.
Najteže je bolesnima koji zbog administrativnih nelogičnosti moraju kod doktora u Dom zdravlja Rogatica, iako im je onaj u Višegradu mnogo bliži, kazuje starina Boriša Đokić, koji nikako da shvati da njihovih 13 zdravstvenih kartona ne može da bude preneto u Dom zdravlja Višegrad.
– Put koji nam je još pre 40 godina obećan, pre gradnje HE „Bajina Bašta”, kao najbliža veza sa svetom prema Miloševićima i dalje ka Višegradu do danas nije urađen – jada se čiča Boriša.
Vremešni Rade Cvjetković tvrdi „kako su davno izgrađeni putevi do svih sela sa muslimanskim, danas bošnjačkim stanovništvom, od Višegrada do njima najbližih Miloševića”.
– Zašto nikad nije urađeno ovih „naših” osam kilometara? Valjda čekaju da izumremo – dodaje Cvjetković.
Dolazak sve malobrojnijih čamaca na obalu, odmah do imanja, događaj je dana. Ipak, starica Gora Đuričić zbog bolesti nije mogla da izađe ni da primi pomoć. Kako onda da ode do Doma zdravlja u Rogatici? A trebalo je odavno. Slično je i sa Milanom Šarencem (73), te Nikolom (79), Lenkom (77) i Milojkom (75) Mitrašinović. Njihove oči uprte su u najmlađeg stanovnika ova dva sela, pedesetdvogodišnjeg Žarka Mitrašinovića, te nešto starije Nadu i Desimira Šarenca. Desimir je nedavno izabran za člana Saveta mesne zajednice Borike. Meštani od njega, kažu, očekuju da donese malo životnog optimizma, makar i pod stare dane.
Slavko Heleta
[objavljeno: 16/09/2009]
