Izvor: Politika, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stadion za bitke Janše i Jankovića
Ljubljana – Ljubljana ima stadion, ali kao da ga i nema, jer je to davno zastarelo zdanje izgrađeno za potrebe katoličke omladine prema nacrtima arhitekte Jože Plečnika između 1925. i 1941. godine.
Tako je za račun Orlova kupljena nepravilna parcela i ograđena zidom od cigala, da bi za euharistički kongres 1935. bila dograđena otvorena tribina koju na istočnoj strani drže stubovi sa spoljne strane, a na zapadnoj je podignuta počasna loža.
Od osamostaljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Slovenije sve su glasnije kritike što glavni grad nema stadion za održavanje velikih sportskih manifestacija, a na tom talasu nezadovoljstva pobedio je na poslednjim izborima za gradsku upravu i aktuelni gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.
Njegovo obećanje da će grad tokom njegovog mandata steći moderan stadion osvojilo je birače uprkos kampanji konkurenata s desnice koji su upozoravali na Jankovićevu nečistu krv i navodne malverzacije dok je bio na čelu "Merkatora". Stvari, međutim, nisu krenule onako kako je Janković planirao. Vlada premijera Janeza Janše uspela je da u budžetskom "preraspoređivanju" sredstava kazni birače koji su izabrali kontroverznog biznismena za gradonačelnika, pa je Ljubljana ove godine prikraćena iz državne kase taman toliko da plan o izgradnji novog stadiona na obodu glavnog grada, u predgrađu Stožice, sve više liči na nemoguću misiju.
Od početka su se nizale nevolje. Prvo s denacionalizacijom, jer taman što je izabrana lokacija koja nikome ne smeta a idealna je za budući stadion, ispostavilo se da neke parcele nisu državne, već privatne. Kada je to regulisano, pojavio se pomenuti problem sa "zavrtanjem slavine" iz vrha vlasti kako bi Jankovićeva uprava izgledala nesposobna, a obećanja lažna. A onda se dogodio nov fenomen: preduzimač Jože Pečečnik, spreman da uloži novac u renoviranje Plečnikovog stadiona. On je ovih dana za 2,5 miliona evra kupio deo stadiona za Bežigradom (kako ga naziva mlađarija) i postigao dogovor sa ostala dva suvlasnika (Olimpijskim komitetom Slovenije i gradskom opštinom) da krene u obnovu "Bežigradskog sportskog parka" vrednu blizu 100 miliona evra. Time bi se Ljubljani osmehnula sreća da dobije čak dva stadiona sa po 30.000 sedišta.
Pokazalo se da je optimizam preteran, jer će kvalitet i način Pečečnikove rekonstrukcije starog stadiona, od koga očekuje "samo profit", nadzirati stručnjaci koji se brinu o zaštiti nacionalne kulturne baštine, što Plečnikov stadion i jeste.
Janković se nada da ga država neće ostaviti na cedilu, pa se nedavno istrčao izjavom da će država 2008. odrešiti kesu za taj poduhvat na zemljištu površine 200.000 "kvadrata", ali ga je vlada demantovala.
Oni se boje da će postati meta poruge ako posrnu posle naglog uspona kome je doprineo i selektor fudbalske reprezentacije Srećko Katanec, posle čega su slovenački navijači otkrili radost masovnih sportova.
Bes onih koji smatraju da je pare iz državne blagajne moguće bolje upotrebiti za socijalne programe i siromašne raste i zbog činjenice da je u međuvremenu u blizini Ljubljane nikao nov stadion (Domžale), a nije daleko ni Maribor (110 kilometara, autoputem 40 minuta vožnje) gde se novi stadion upravo gradi. A tu je i Celje (udaljeno dvadesetak minuta, kolima), koje takođe ima novi stadion.
Kritičari upozoravaju da su modernizovan bežigradski ili novi stadion u Stožicama, iako postoje samo na papiru, postali poligon teških trvenja između gradske i državne vlasti. Zato pitanje fudbalskog stadiona u Ljubljani odavno nije stvar sporta, već prestiža i politike.
[objavljeno: ]
