Izvor: Politika, 25.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta to beše zemljotres
Zakon kaže da se na trusnoj obali Crne Gore svi objekti moraju projektovati i zidati tako da izdrže zemljotrese jačine do 9 stepeni Merkalijeve skale, ali, to malo ko danas poštuje
Budva – Na Crnogorskom primorju koje je izrazito trusno područje gradi se poslednjih godina intezivno, a o seizmičkom riziku malo se brine. U građevinskom zamahu, svi žure da što pre stave pod krov stambene zgrade, ne vodeći računa o tome kako da one „sačuvaju glave” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojih budućih stanara.
Branislav Glavatović, direktor Seizmološkog zavoda Crne Gore, nedavno je upozorio da se već pune dve decenije niko od građevinara nije obratio ovoj ustanovi za izradu tehničkih normativa seizmičkih aktivnih lokaliteta na kojima se gradi. Crnogorsko primorje je tipično takav region, a u Crnoj Gori ih ima još. On kaže da gradnja mora da bude usaglašena sa seizmičkim rizikom, što je praksa u Japanu ili Kaliforniji.
Od Igala do Ulcinja, ali i u zaleđu, gradilo se i u vreme sankcija i izolacije bivše SRJ. Izgrađeno je u poslednjih deceniju i po desetine hiljada novih objekata, mahom kuća i stanova. I mnogo poslovnog prostora. Gradi se intezivno u poslednje vreme, jer vlada prava jagma kako za placevima tako i za stanovima na području Crnogorskog primorja. Jedni prodaju, drugi kupuju i grade.
Strah, reklo bi se opravdan, izaziva upravo prekomerna, ali nekvalitetna gradnja.
S Građevinskog fakulteta u Podgorici su upozorili da se odavno već na Primorju i u njegovom zaleđu ne poštuju građevinski propisi za seizmički aktivna područja, kakvo je ovo. Postoji, naime, zakonski propis da se na trusnoj obali Crne Gore svi objekti moraju projektovati, ali i zidati tako da izdrže zemljotrese jačine do 9 stepeni Merkalijeve skale. Ti propisi su poštovani prilikom obnove starih gradskih jezgara Kotora, Budve, Herceg-Novog, Ulcinja, Bara. Poštovali su ih i graditelji stambenih zgrada koje su „nikle” prvih godina nakon aprilskog zemljotresa 1979. godine, takođe i neimari koji su projektovali i gradili Turističko naselje „Slovenska plaža” u Budvi koje je izgrađeno na istom mestu gde je do temelja porušeno pet hotela. Ti propisi su uvažavani i za priličan broj privatnih kuća koje su sagrađene prvih godina nakon zemljotresa, kao i prilikom obnove manastira i drugih drevnih sakralnih objekata.
A onda su došle devedesete godine i novi graditelji su zaboravili na zakon. U trci za zaradom graditelji su u višespratnicama uz obalu, štedeli beton i železo. Broj nosećih stubova je daleko manji od propisa, građeno je više spratova nego što je za ovo područje predviđeno. Malo ko je video da je iza lepih fasada konstrukcija koja ne može da izdrži velika gibanja tla, a da se ne sruši.
Propise već godinama malo ko poštuje, a s druge strane potpuno je izostala kontrola nadležnih. A na trusnom području se nikad ne zna.
Iskustvo iz aprila 1979. godine jasno je pokazalo da je srušeno sve što je loše građeno. Kao kule od karata su padale građevine bez betona i gvožđa, ali i one gde je ta kombinacija bila loša. Iz grešaka, nažalost, nisu izvučene pouke.
Savo Gregović
[objavljeno: 26/02/2008]
