Izvor: Mondo, 13.Okt.2015, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ti je život!
Ilko Ćorović iz Banjaluke proteran za vreme rata, spas je pronašao u dalekoj Švedskoj. Danas on dočekuje izbeglice na istom mestu gde su i njega primili 90-ih.
Foto: Anadolija/Muhamed Mahmutović
Kada se u decembru pred samu Novu 1993. godinu, vozio u autobusu sa suprugom i najstarijom kćerkom koja je tada imala godinu i po dana bilo je mnogo hladno. Shvatio je da se vozi preko mosta na neko ostrvo, misli su mu bile potpuno zbrkane, ali je bio sretan da vodi svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << porodicu na sigurno, pa mu je sve bilo lakše.
Smestili su ih u baraku broj 110. sedam kilometara severno od grada Borgholma na švedskom ostrvu Oland.
Dok se priseća rodnog kraja sa setom priča o svom ocu, vrednom zidaru, koji je u svakoj kući u okolini imao uzidanu bar po neku ciglu. Teškom mukom je školovao njih troje dece, a uslovi rada su se odrazili na zdravlje, pa je mlad umro od raka pluća.
Ilko (48), kao najstarije dete, morao je sa 17 godina da preuzme brigu o dvojici braće, pa se tako njegov san u završenom fakultetu pretvorio u noćnu moru preživljavanja porodice, a kasnije i bežanja sa ognjišta. Majka je bila domaćica i ulagala je nadljudske napore da ih podigne i izvede na pravi put, a Ilko joj je postao desna ruka.
Uspeo je da završi srednju školu, ali ni sve petice i silna želja za fakultetom nisu mu bile od pomoći da ga i upiše, pa se zaposlio već pre poziva u vojsku.
Dolazak u Švedsku i saznanje da tu može da ostvari san o fakultetu dali su mu volju za životom i učenjem, pa je brzo počeo sa učenjem švedskog i engleskog jezika. Završio je srednju školu i upisao ekonomski fakultet koji je bez problema završio iako mu se u međuvremenu, u izbegličkom kampu, rodila još jedna ćerka.
Pre desetak godina odlučili su se za još jedno dete, ali su dobili bliznakinje, pa tako sad živi okružen brigom i ljubavlju pet ženskih pripadnica koje najviše na svetu voli pored još žive majke.
Ilko je brzo upoznao grad u koji je došao i ljude preko fudbala kojeg je oduvek voleo igrati, a jako je ponosan na svog zemljaka Zlatana Ibrahimovića, koji ovdje ima status ikone. On u šali kaže kako želi da postane Zlatan švedske politike, a obzirom da je na prošlim izborima najviše ljudi zaokružilo njegovo ime, nema sumnje da će u tome uspeti.
Član je SDP-a koja je u Švedskoj na vlasti i posebno je ponosan na politiku koju provodi njegova stranka sa jako popularnim Stefanom Lofvenom kao šefom stranke i premijerom.
Švedska je odmah po dolasku Lofvenovog tima na vlast priznala Palestinu, u njegovoj vladi je i ministarka za izbeglice iz Foče, Aida Hadžialić, a svi zajedno se mnogo zalažu za pomoć izbeglicama pred kojima neki dižu bodljikavu žicu.
Ilko je nakon diplomiranja na fakultetu 2000. godine, radio deset godina kao šef u poreskoj upravi, a pre godinu dana postao je gradonačelnik grada u koji je došao kao izbeglica.
Švedska TV ga je pratila prilikom dolaska izbeglica iz Sirije, koje sada on dočekuje i smešta, a posebno emotivan trenutak mu je bio dočazak pred baraku broj 110. gde nije bio od kako je dobio boravišnu dozvolu.
Sa setom priča o posetama rodnom kraju, gde obiđe očev grob u Crkvinama, i trošnu porodičnu kuću, koju je sa majkom odlučio obnoviti. Kuće svih ostalih komšija Hrvata su prodate ili zamenjene za kuće u Hrvatskoj, pa su tu sad drugi ljudi, ali kaže da je ipak, emotivan prema toj svakoj kući zbog uspomene na oca.
Zahvaljuje se švedskoj državi i narodu, koji su na sve načine pomogli da se integrira u društvo, prebrodi traume i počne normalan život.
Da izbjeglice mogu biti itekako od koristi, najbolje pokazuje primjer Ilke Ćorovića, koji usprkos nepravdama i dalje nije izgubio veru u njih i pomaže gde god kojeg nađe u nevolji!
