Izvor: Politika, 14.Maj.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta bi s naftom?
Traganje za „crnim zlatom” u podmorju Crne Gore gromoglasno je najavljivano, a onda su iznenada svi zaćutali
Od našeg dopisnika
Sveti Stefan, maja – Potraga za naftom u podmorju južnog Jadrana, poodavno prekinuta, nije nastavljena, iako je to bilo najavljeno. Italijanska kompanija ENI bila je poslednja koja je istakla interesovanje za ovaj posao. Njeni predstavnici su ne baš tako davno tim povodom razgovarali sa crnogorskim predstavnicima u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milanu. Tada je istaknuto da je italijanska kompanija, koja zapošljava 80.000 ljudi, angažovana na ovim i sličnim poslovima u sedamdeset zemalja sveta. Od 1996. ENI zajedno sa hrvatskim naftašima radi na istraživanju i eksploataciji gasa u moru kod Pule. Prilikom pomenutih razgovora najavljen je i skori početak radova s Crnogorcima u potrazi za „crnim zlatom”.
Grčki „Helenik petroleum”, koji je kupio kotorski „Jugiopetrol”, izgubio je koncesije za istražne radove u podmorju Crne Gore jer nije počeo posao u predviđenom roku. Ukoliko ENI bude novi partner specijalnim ugovorom će biti regulisane međusobne obaveze, a posebno podela dobiti od eventualne eksploatacije gasa i nafte, rečeno je u Milanu. No, već mesecima ni reči o traganju za naftom u podmorju Crne Gore. Ni sa Italijanima, ni sa drugima.
Dosadašnja višedecenijska obimna i kvalitetna istraživanja pokazala su da nafte i gasa ima u moru ispred Crne Gore. Nakon obrade seizmičkih i geoloških profila kao naftonosne zone markirane su lokacije između Svetog Stefana i Ulcinja, kao i rejon Prevlake u pograničnom pojasu Crne Gore i Hrvatske.
U podmorju Crnogorskog primorja tragalo se za naftom sedamdesetih i osamdesetih godina. Američke firme „Butes gas end oil kompani”, „Ševron” i druge zajedno su s Kotoranima postavile više bušotina u podmorju koje pripada Crnoj Gori. Na bušotini koja je bila označena kao „Južni Jadran 3”, a nalazila se u moru severozapadno od Budve, nafta je potekla, ali je nije bilo u komercijalnim količinama, tako da eksploatacija nije ni počela.
Udružene jugoslovenske naftne kompanije postavile su osamdesetih godina četvrtu bušotinu južno od Ulcinja, ali nafta nije pronađena.
Kotorski „Jugopetrol” i novosadski „Naftagas” su osamdesetih godina postavili i kopnenu bušotinu u uvali Valdanos kod Ulcinja. Bušilo se do dubine od 5.300 metara, ali nafta ni tu nije potekla.
Mnogo ranije, šezdesetih godina, uveliko se tragalo za naftom na kopnu Crne Gore (Buljarica, Grahovo, Crmnica), ali tadašnja tehnologija nije omogućavala dublji prodor u utrobu zemlje, koji bi dao zadovoljavajuće rezultate.
S. Gregović
[objavljeno: 15/05/2010]
