Izvor: S media, 06.Jan.2011, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska slavi 19. rođendan!
Republika Srpska proslavlja 9. januara ove godine 19 godina! Tog dana 1992. ispoštovana je neosporna volja srpskog naroda i njegovih izabranih predstavnika, koji su odbacili neustavne odluke predstavnika Bošnjaka i Hrvata o secesiji BiH iz sastava tadašnje Jugoslavije i proglasili Srpsku Republiku BiH!
Deklaracija je usvojena 9. januara 1992. na istorijskom zasedanju poslanika Skupštine srpskog naroda u BiH, a Srpska Republika BiH postala je federalna jedinica >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << tadašnje Jugoslavije, o čemu se prethodno ogromna većina Srba izjasnila na referendumu 10. novembra 1991.
Između dve opcije - proglašenja samostalne države i ostanka u Jugoslaviji - Srbi su tada izabrali da ostanu, čime su i tadašnjim i današnjim protivnicima postojanja i opstanka ovog entiteta dokazali da nisu želeli nikakvu nasilnu secesiju RS od BiH, niti BiH od Jugoslavije.
Već 28. februara 1992. godine, dan uoči bošnjačkog i hrvatskog referenduma o secesiji BiH, Srpska Republika BiH dobija i svoj prvi ustav, čime će i formalno-pravno biti zaokružen njen politički identitet.
Sve što će se dešavati u periodu od 1. marta 1992. do 21. novembra i zaključenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan „tragičan sukob" naroda u BiH, bilo je u funkciji političke i oružane odbrane tog identiteta i prava srpskog naroda na opstanak na ovim prostorima. Odbranjena u otadžbinskom ratu, RS je u Dejtonu dobila i svoje međunarodno priznanje, kao entitet srpskog naroda u federalnoj zajednici sa Muslimansko-hrvatskom federacijom.
Anđelko Grahovac, poslanik u prvom sazivu Narodne skupštine RS, koji je bio direktni učesnik događaja u kojima se stvarala Srpska, kaže da je Dejtonski sporazum garant RS, a da od sadašnjih i budućih njenih zvaničnika zavisi da li će imati dovoljno mudrosti da sačuvaju ono što su prethodne generacije stvorile.
- I u tim teškim ratnim vremenima stalno sam govorio da su Srbi iz RS, Republike Srpske Krajine i Srbije jedan narod kojem okolnosti ne dozvoljavaju da žive zajedno. Velike su prepreke koje to ne dozvoljavaju i to je naša sudbina. Još davno je Ivo Andrić pisao o tim preprekama i tome kako je to bilo teško, a i sada je slična situacija - kaže Grahovac.
On kaže da je sadašnja ustavno-pravna pozicija RS veoma dobra, ali da su nekada ranije želje bile mnogo veće, što je i logično.
- Ovo što imamo treba da sačuvamo. Naš čuveni intelektualac Slobodan Jovanović je svojevremeno rekao da je nacija jedna vrsta duhovne srodnosti koja se obnavlja putem psihološkog nasleđivanja. Naveo je i da je nacija, što vredi i za državu, plebiscit koji se neprestano ponavlja. U slučaju RS, on se ponavlja celih 19 godina - kaže Grahovac.
Po zaključivanju mira, usledile su dve teške postratne godine, tokom kojih je borba za opstanak RS nastavljena političkim sredstvima. Gojko Kličković, predsednik Vlade iz tog perioda, svedoči da prve dve godine mira nisu bile mnogo lakše od ratnih godina.
- Te dve godine obeležio je egzodus Srba iz Sarajeva, baš kao i ekonomske sankcije i politički pritisci kojima je RS bila izložena kako bi se na taj način Bošnjacima dalo ono što nisu mogli da dobiju u Dejtonu. Tadašnji predsednik RS Radovan Karadžić bio je primoran da se povuče sa te pozicije, granica na Drini i dalje je bila zatvorena, a inostranu pomoć i donacije nismo dobijali - kaže Kličković i dodaje da, uprkos tome, RS u tom periodu nije izgubila nijednu nadležnost koju je dobila u Dejtonu.
(Z. Ž. - Ž. M.)
