Izvor: Radio Slobodna Evropa, 29.Jul.2015, 10:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija o poreklu imovine, opet

Da li premijer Aleksandar Vučić misli ozbiljno ili će građani Srbije najavljenim zakonom o ispitivanju porekla imovine gledati reprizu preispitvanja 24 sumnjive privatizacije? Nacrt tog zakona trebalo bi u septembru da se nađe u srpskom parlamentu, sagovornici RSE podržavaju njegovo usvajanje, ali istovremeno izražavaju i veliku dozu opreza kada je u pitanju njegova primena.

Gospodine, vaša imovina je tolika, a vaši prihodi ovoliki. Da li možete da objasnite razliku između >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << prihoda i imovine? Odakle vam 25.000 evra gotovine za učešće za stambeni kredit?

Pošto uprkos svim pokušajima – tipa pozajmio mu tast, a tast vojni penzioner, siromašan k’o crkveni miš – nije mogao da objasni odakle mu gorepomenuta tričava suma novca - tričava, razume se, ne u poređenju sa imovinom srpske sirotinje već sa ušteđevinom prosečnog srpskog političara – najmlađi i najtalentovaniji češki političar, to “zlatno dete” češke socijaldemokratije i češke politike, kako se o njemu tada govorilo, morao je da ode. Da, zbog toga što nije mogao da objasni poreklo te relativno benigne sume novca, češki premijer Stanislav Gross pod strašnim pritiskom javnosti 2005. godine podneo je ostavku - posle samo osam meseci na funkciji.

Hoćemo li ovakav film gledati u Srbiji od 2015. godine nadalje, posle najave donošenja zakona o ispitivanju porekla imovine? Razume se, ulozi u kriminalnoj tranziciji Srbije bili bi daleko viši od Grossovih “infantilnih” 25.000 evra, ovde su tajkunski apetiti i korupcioni honorari političkih elita bivali mnogo megalomanskiji.

Hoće li, dakle, nakon što je premijer Aleksandar Vučić konstatovao ono što svi odavno znamo, naime, to da “ne može neko ko ima platu od 50 000 do 70 000 dinara da bude veliki gazda koji ima dva ‘poršea’ ili dva velika ‘mercedesa’ i 17 kuća i stanova” – hoće li, dakle, neko u poreskoj upravi da se usudi da ustanovi nesrazmeru između procenjene imovine i prijavljenih prihoda, recimo, predsednika države? I da, eventualno, oduzme ono što se nije moglo steći legalnim prihodima?

I pre ovoga se, obično pred izbore, najavljivalo usvajanje zakona o ispitivanju porekla imovine. Aktuelna vlast ga je najavljivala još pre tri godine, pa ga do 2015. ne videsmo.

Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić podseća da je usvajanje takvog zakona predložio još 2001. godine, kada je ušao u Savet Agencije za borbu protiv korupcije. Povodom najave da će se zakon o ispitivanju porekla imovine u Skupštini naći u septembru, kaže da bi voleo da se dogodi javna rasprava, kako se ne bi usvojio zakon koji bi bio neupotrebljiv.

“Nejasan, uopšten, zakon neće ništa značiti, on će više da zadovoljni neku političku, predizbornu svrhu ili trenutno raspoloženje. Drugo, taj zakon treba da se primenjuje u nekim vremenskim intervalima jer nije moguće istovremeno ispitati imovinu svih građana. Onako kako ja vidim, prvo bi trebalo da se ispita imovina onih ljudi koji će se baviti ispitivanjem porekla imovine – delova policije, tužilaštva, suda, inspekcijskih službi, poreskih organa; dakle, prvih godinu dana da se preispita poreklo imovine onih koji će to preispitivati, zatim najbogatijih ljudi, njihovih pomoćnika – to je negde oko 30 000 ljudi. Posle to ide lako i sve je proverljivo i svaki građanin, kao što je to na primer u SAD, podleže tom zakonu; ako on sutra kupi automobil koji košta 100 000 dolara, a pre toga je kupovao one koji nisu bili skuplji od 30000, onda oni odmah traže od njega da pokaže poreklo imovine koju je naglo stekao a do tada je nije imao”, objašnjava Čupić.

Pravn stručnjak Milan Stefanović kaže da još nije sačinjen ni nacrt zakona o ispitivanju porekla imovine i da tek treba videti konkretna rešenja. Razume se, priča se ne završava tek pukim donošenjem zakona. Najvažnije je da li će se on primenjivati:

“To zavisi od volje države. S druge strane, veoma je važna obuka poreskih inspektora i poreznika uopšte, kao i njihove opremljenosti. Dakle, ako bude političke volje, kapaciteta, dobrih obuka, možda i nekog povećanja plata, onda će se zakon sprovoditi", konstatuje Stefanović.

Donošenje zakona o ispitivanju porekla imovine treba podržati pre svega zbog toga što je u tranzicionom periodu došlo do neverovatne pljačke društvene imovine, što se ogroman novac nezasluženo odlio od najvećeg broja građana ka jednom malom broju građana, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

“Prvo, trebalo bi utvrditi kolike su razmere toga i ko je to uradio, što je, naravno, vrlo jednostavno utvrditi ako to država hoće. Drugo, ljudi koji su opljačkali društvenu imovinu, veoma vešto izbegavaju plaćanje dažbina državi, poreza na te ogromne nekretnine, odnosno, ogromno bogatstvo koje imaju”, komentariše Savić.

Apsolutno podržavajući donošenje zakona o ispitivanju porekla imovine, Savić, ipak, dodaje da bi morao da bude i veoma oprezan u pogledu nekoliko stvari:

“Prvo, ne bi trebalo da bude zloupotreba, dakle, da neko koristi taj zakon da rešava neke svoje nerašćišćene račune. Drugo, država bi morala da bude jednaka prema svima jer ako se bude nekima gledalo kroz prste, mislim da je onda zakon promašio svoju svrhu. Nije, naravno, moguće uvek postići apsolutnu primenu zakona, neki ljudi će se svakako izvući, ali je veoma važno da država bude nepristrasna u sprovođenju ovog zakona, da svi građani imaju jednak tretman, bez obzira kako se zovu, kojoj političkoj partiji i kojem sloju društva pripadaju”, upozorava Ljubodrag Savić.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...