Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Okt.2015, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija najstabilnija u regionu, ali trpi uticaje
Zemlje regiona suočene su sa nizom unutrašnjih problema, što utiče i na Srbiju, trenutno politički najstabilniju zemlju Zapadnog Balkana, ali taj uticaj, primećuju, nije toliki da bi to mogao izazvati ozbiljniju destabilizaciju.
Oni, međutim, ukazuju da je u sagledavanju regionalnih prilike nezaobilazan i uticaj spoljnog faktora.
Direktor centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je u izjavi Tanjugu da je situacija u regionu danas najlošija od početka normalizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << odnosa 2000. godine jer su propuštene prilike da se ukloni teret koji je ostao još od raspada Jugoslavije, iako su se menjali režimi.
On je naveo da je među državama u regionu otvoren veliki broj pitanja, između ostalog i pitanje suočavanja s prošlošću, zbog čega stalno izbijjau varničenja na relaciji Beograd Sarajevo ili Beograd-Zagreb, a ona mogu da izazovu turbunelncije. Ostala su, dodaje, i otvorena pitanja granica, nestalih, procesuiranja ratnih zločina...
"Odnosi u regionu su veoma nestabilni, budući da postoji mnogo kriznih područja, među kojima je i pitanje Kosova, koje može da bude uzrok nestabilnosti. BiH je nezavršena priča, u Makedoniji postoje velike političke napetosti", naveo je Popov, dodajući da je odnose u regonu dodatno zakomplikovala izbeglička kriza".
Ovo tim pre, kako kaže, što Brisel nije imao pravi odgovor na to pitanje kad je došlo do varničenja sa Hrvatskom, Mađarskom.
"To ne može da ne ostavi traga i biće potrebno još vremena da se ti odnosi dovedu u normalu", ocenio je on.
Popov kaže da je dobro što je u Srbiji unutrašnja situacija relativno stabilna, ali nije dobro što postoje krizne tacke u regionu.
"Te krize ne ugožavaju direktno stabilnost Srbije, ali nije dobro da imamo te krize, jer ne možemo ni mi da budemo potpuno spokojni," dodao je on.
Prema njegovim rečima, neku nadu je otvorio Berlinski proces gde se išlo na to da se politički antagonizmi prevaziđu saradnjom u infrastrukturi i privednim oblastima i pokrenuta je iniicjativa za rešavanje otvorenih pitanja, ali to često, primećuje, ostaje samo na papiru.
Upitan postoji li spoljni faktor, Popov kaže da je on uvek prisutan te da se uvek može ubrojati EU koja, navodi, može da deluje pozitivno, ali svojom pasivnošću može da dovede do toga da negativni procesi odu dalje nego što bi trebalo.
I azilantska kriza je posledica spoljnog faktora, američkog delovanja na Bliskom Istoku, navodi Popov i dodaje:
"Postoji i nadmetanje, neka nova vrsta hladnog rata između Rusije Evrope i Amerike koje takođe ima posledice i na region".
Predsednik Centra za poljnu politiku Dragan Ðukanović ocenio je da je region trenutno prilično nestabilan imajući u vidu unutrašnje probleme vezane za implementaciju dogovora vlasti i opozicije u Makedoniji, najnovija dešavanja u Crnoj Gori, dugoročnu i permanentnu krizu u BiH i situaciju na Kosovu.
On, međutim, ne očekuje da bi ovi problemi mogli ozbiljnije destabilizovati Srbiju ili dovesti do šire destabilizacije regiona.
"Što se tiče Srbije pored toga što je jedna od vodećih država u procesu evropskih integracija, u njoj je u većoj meri sačuvana politička stabilnost," rekao je Ðukanović Tanjugu.
Napominjući da se sve što se dešava u jednoj zemlji preliva i na ostatak regije, on ističe da u ovom trenutku ipak nije spreman da tvrdi da će bilo koja od ovih trenutnih kriza u zemljama Zapadnog Balkana šire uticati na regionalnu stabilnost.
O eventualnom uticaju spoljnog faktora na ove krize Ðukanović podseća da je Balkan uvek bio pod uticajem spoljnih aktera.
"Ako imamo u vidu da je nakon Hladnog rata ojačana uloga SAD i EU, vidimo da se sad pojavljjuju neki drugi akteri koji svakako utiču na stabilnost u regionu," rekao je on.
To su, po njegovim rečima, pre svega "Ruska Federacija, koja je uspela da na određeni način povrati uticaj u regionu i da time utiče na stabilnost ovih država".
"Njen uticaj je ojačao ne samo u Republici Srpskoj, imali smo prilike ranije da vidimo porast uticaja u Makedoniji, a nedavna zbivanja u Crnoj Gori mnogi analitičari povezuju sa ruskim faktorom", kažer Ðukanović dodajući da postoje i akteri van EU i SAD koji povremeno utiču na prilike u regiji, a jedan od njih je i Turska.
On zaključuje da je poshladnoratovska arhitektura Zapadnog Balkana podrazumevala presudan uticaj SAD i EU, a da je sada tu i uticaj drugih aktera poput Rusije i Turske - i svi oni imaju "svoje legitimne interese koji se preklapaju".
