Izvor: Politika, 13.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi nisu dobrodošli u Federaciji
Sa geografske karte izbrisano gotovo šest stotina sela i varoši u kojima su pre rata živeli samo Srbi, kaže Vojislav Milišić
Ključ – Parolama i plakatima na kojima piše „Dani borbe protiv agresora, maj–juni 1992. godine” u Ključu su najavljene dvomesečne manifestacije kojima bošnjački povratnici i rukovodstvo ove opštine „oživljavaju sećanja na početak rata u Bosni i Hercegovini u kome je srpski agresor počinio genocid nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nevinim bošnjačkim narodom”.
– To je još jedna od bezbroj rampi povratku. Pitam prvo visokog predstavnika Valentina Incka, ali i federalne političare, da li nakon obeležavanja „Dana borbe protov agresora” može iole normalan čovek da se vrati u rodni kraj i da živi sa onima koji su te parole, a zapravo poruke srpskim povratnicima da se ne vrate, i ispisivali... Da Srba ne bude u Federaciji BiH, to je Bošnjacima i konačan cilj. Svi to dobro znaju osim gospodina Incka i njegovih istomišljenika koji i uz parole iz Ključa žele unitarnu državu – kaže Vojislav Milišić, predsednik Asocijacije Udruženja raseljenih lica, povratnika i izbeglica Republike Srpske.
U gradu Ključu danas je samo trideset i dvoje srpskih povratnika, od oko tri i po hiljade koliko ih je ovde bilo pre rata... Stanje nije ništa bolje ni u drugim mestima na teritoriji Federacije BiH u kojima su Srbi nekada činili većinu. Tako je u Bihaću danas samo oko dve stotine od oko osam hiljada predratnih stanovnika srpske nacionalnosti... U gradu Kupresu je pre rata bilo oko dve hiljade, a danas samo šest srpskih povratnika. U Donjem Vakufu je od pet hiljada Srba jedva osamdesetak koliko ih je glasalo na poslednjim izborima... I tako redom.
– Tačnih podataka nemamo, ali izuzmu li se Drvar, Glamoč, Grahovo i Sarajevo, u kojima je dvadesetak hiljada Srba, u Federaciju BiH vratilo se manje od jedan posto Srba. Osim otimanja novca koji je iz sveta dolazio za obnovu kuća i srpskim povratnicima, rampe povratku su i napadi na sveštenike, ali i na mlade sportiste... Tu su i deponije smeća i opasnog otpada koje niču u srpskim naseobinama, te objekti za duševne bolesnike i lečenje narkomana... Tu je i bezbroj drugih razloga zbog kojih je danas u federalnom delu BiH sa geografske karte izbrisano gotovo šest stotina sela i varoši u kojima su pre rata živeli samo Srbi – napominje Vojislav Milišić, ističući da „nije toliko žalosno to što se desilo koliko činjenica da niko od političara iz Federacije BiH i međunarodne zajednice nikada nije reagovao”.
Ratko Dubajić, donedavno predsednik Udruženja srpskih povratnika u bihaćki kraj, kaže za naš list da je „sada kasno da se Srbi vrate na dedovinu”.
– Kada smo to hteli, nisu nam dali, a danas kada Srbi ne nameravaju da se vrate, nude nam pomoć i govore kako mi tu pomoć nećemo. To mogu pričati samo međunarodnjacima, ali ne i nama koji dobro znamo ko su oni i zbog čega takvu politiku vode – kaže Dubajić.
– U BiH se još ništa ne zna o oko petnaest milijardi dolara donatorskih sredstava koja su između sebe podelili uglavnom ljudi iz bošnjačkog političkog vrha, ali i brojni kriminalci koji ništa nisu činili a da za to nisu znali oni koji su na vlasti. U državnom parlamentu u Sarajevu kažu da se komisija koja radi na ovom predmetu neće rasformirati iako je prošlo gotovo osam godina otkako je ona trebalo da podnese izveštaj o krađi donacija namenjenih povratku i povratnicima – podseća Vojislav Milišić.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 13/06/2009]
.jpg)
