Izvor: Politika, 03.Nov.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum o arbitraži kao manje zlo
U hrvatskoj javnosti nastavljaju se polemike o tome da li je trebalo pristati na sporazum o arbitraži koja će odlučiti o graničnom sporu sa Slovenijom
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Odluka Sabora da većinom glasova podrži potpisivanje sporazuma o arbitraži sa Slovenijom nije okončala polemike u javnosti o njegovoj korisnosti ili štetnosti po nacionalne interese Hrvatske. Dok u SDP-u, čiji zastupnici su listom bili uzdržani a neki (na primer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednički kandidat Ivo Josipović) i protiv, zameraju HDZ-ovoj vladi što je izgubila sedam godina na toj temi, jer je njen sadašnji predlog vrlo sličan inicijativi Račanove vlade koji HDZ tada nije prihvatio već ga je ocenio kao „ustupanje državne teritorije", s krajnje desnice stižu optužbe ne račun vrha države i za nacionalnu izdaju.
Podelili su se i priznati stručnjaci za međunarodno pravo, pa je tako profesor Vladimir Ibler potpisao apel grupe intelektualaca protiv potpisivanja ovog sporazuma, dok profesor na Pravnom fakultetu Budislav Vukas podržava odluku Sabora.
„Kod nas se cela rasprava o arbitražnom sporazumu svela samo na ’teritorijalni gubitak’. Ali, mi u ovom trenutku ne možemo znati kakav će biti zaključak arbitraže. Ne znam zašto bi bio toliko nepovoljan po nas, pogotovo ako će se sve odluke bazirati na temeljima međunarodnog prava", kaže Vukas i zaključuje da je „ovakva rasprava u Saboru kontraproduktivna i zapravo je autogol". Pogotovo što je – kako upozorava – drugi aspekt ovog problema mogući gubitak ulaska u EU.
Slično rezonuje i istoričar Tvrtko Jakovina: „Neulazak Hrvatske u EU bila bi katastrofa. Naravno, treba sve izvagati, ali ako će – kako stoji u sporazumu – arbitri donositi odluku o granici na osnovu međunarodnog prava, onda mislim da Hrvatska neće biti toliki gubitnik kako se sada stvara utisak."
Direktor Leksikografskog zavoda Vlaho Bogišić zamera Sloveniji što „na takav način uslovljava hrvatsko članstvo u EU", ali smatra da će Hrvatska „i ovog puta proći bolje nego što se sada čini, a ostvariće ono što joj pripada – članstvo u EU". Bogišić, međutim, strahuje da je „cela ova priča upravo usmerena ka odgodi tok procesa".
I istoričar Neven Budak je uveren da ako se ne prihvati sporazum, onda je verovatno članstvo u EU na vrlo dugi rok odgođeno, a tada se postavlja pitanje šta je alternativa umesto Evropske unije, te kakvi se sve problemi mogu očekivati ako Hrvatskoj EU izmakne". „Arbitraža je očito jedino prihvatljivo rešenje za ovaj spor koji se nedolično dugo otegao", napominje on.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Branko Caratan, inače blizak SDP-u, podseća da je „Hrvatska krajem 90-ih propustila šansu da pitanje granica reši pre procedure ulaska u EU" (neostvareni sporazum Račan-Drnovšek) i dodaje: „Danas je Hrvatska ucenjena. Prava dilema je sledeća: da li Hrvatska može reskirati odlaganje ulaska u EU na neodređeno vreme što nosi teške ekonomske i socijalne posledice, ili treba po svaku cenu da brani teritorijalni integritet znajući da pitanje granica nakon ulaska u EU gubi na težini?"
Premijerka Jadranka Kosor, kako se očekuje, trebalo bi danas da u Helsinkiju potpiše sporazum o arbitraži sa Slovenijom, a prelomna rasprava u Hrvatskom saboru očekuje se u slučaju ako arbitražna odluka bude zahtevala promenu granice Hrvatske, jer u tom slučaju za saglasnost Sabora potrebna je kvalifikovana dvotrećinska većina zastupnika što HDZ teško da može da osigura.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 04/11/2009]
