Izvor: B92, 09.Nov.2011, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Snimljena pljačka srebreničkih kuća

Sarajevo -- Kanadski vojnik iz sastava UN snaga u BiH za vreme rata snimio pljačku bosanskih kuća nakon pada Srebrenice, piše "Dnevni avaz".

Takođe, prema pisanju tog lista, holandski vojnici su zabeležili i kako civili i Srbi kradu imovinu dok su srebrenički muškarci ubijani.

Kanađanin Karlos Robert Stajner je prošle nedelje Međunarodnoj komisiji za ljudska prava pri UN u Ženevi uputio pismo u kom vojnike UNPROFOR-a optužuje za sramnu diskriminaciju koju su od 1993. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sprovodili nad Bošnjacima u Srebrenici, piše Dnevni avaz.

Stajner, koji je bio stacioniran na položajima oko Srebrenice, u pismu, čije delove je sarajevski list objavio, naglašava da želi svojom ispovešću da izvrši veći pritisak na međunarodnu zajednicu i UN da se istraži genocid počinjen u Srebrenici, kako bi građani BiH konačno došli do pravde.

"Imam dokaze o kanadskoj odgovornosti u demilitarizaciji Srebrenice 1993, ali i o zločinima protiv čovečnosti koje sam u okolici Srebrenice gledao vlastitim očima", navodi, između ostalog, veteran kanadske vojske.

On je, kako saznaje "Dnevni avaz", prilikom nedavne posete BiH dostavio srebreničkim udruženjima i dokazni materijal, video-snimke iz srebreničke enklave pošto su ih zauzele srpske snage. Na obimnom video-materijalu, koji je u posedu lista, a koji su, najverovatnije, snimali vojnici holandskog bataljona stacionirani u Srebrenici, između ostalog, snimljena je i brutalna pljačka domova Srebreničana dok su bošnjačke žene i deca proterivani, a muškarci ubijani.

Na jednom od snimaka jasno se vidi kako civili i vojnici pljačkaju muslimanske kuće i imovinu nedugo nakon što su autobusima odvezeni Srebreničani.

Upletenost Kanade

Kanadski vojnik nije otkrio kako je došao do snimaka, ali u pismu upućenom Komisiji za ljudska prava objašnjava da želi da podnese službenu tužbu radi istrage o upletenosti Kanade, odnosno njenih jedinica pri UNPROFOR-u, u zločine počinjene od 1991. do 1995, posebno od maja do septembra 1993.

"U narednih nekoliko dana sve dokaze koje imam dostaviću u elektronskoj formi. U tužbi koju podnosim tražiću finansijsku naknadu za daljnje finansiranje istraživanja o tome šta se desilo u Srebrenici i severoistočnoj Bosni. U ovom postupku sam srcem i više nikada neću napustiti bosanski narod", izjavio je Stajner za "Dnevni avaz".

Njegove izjave potvrdila je i Sabra Kolenović, članica Udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa", koja je "Dnevnom avazu" rekla da se "dobro seća diskriminacije koju su kanadski i holandski vojnici sprovodili nad Srebreničanima", te da zbog toga pozdravlja Stajnerove napore u borbi za istinu i pravdu.

"Za razliku od Holanđana, Kanađani su morali sami praviti WC. Veliku nuždu iznosili su u vrećama na smetljište. Misleći da je reč o bačenoj hrani, gladni narod rovio je po vrećama. Vojnici su im se za to vreme smejali, čak ih i slikali. Znali su da uzmu i jaja i bacaju ih preko reke prema ženi koja je u tom trenutku radila poslove oko kuće. Ona je širila dimije da ih uhvati, ali jaja su padala oko nje i razbijala se", ispričala je Kolenovićeva.

Nastavak na B92...