Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snažna volja deda Alekse
Zvornik – Opisujući lenjost nekih ljudi kaže se – i da mu daš četiri ruke, ništa ne bi uradio, a osamdesettrogodišnji Aleksa Lazić, stopostotni invalid samo sa jednom rukom uradio je mnogo poslova. Aleksa je ostao bez ruke i oka krajem Drugog svetskog rata od eksplozije ručne bombe koju je pronašao na njivi. Radio je sve poslove i oženio se komšinicom Milevom sa kojom je izrodio četvoro dece.
Naučio je da kopa, da seje, ore, bere kukuruz, kosi travu, pravi ćerpić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa čak i da zida, mada, kako ga godine sustižu, sad manje radi. Donedavno je radio i sa konjem pa kad se u selima oko Zvornika pričalo "uzor′o mi njivu sa jednim konjem, jedan čovek sa jednom rukom i jednim okom", nije bilo dileme – svi su znali ko je u pitanju.
Osamdesetogodišnja baba Mileva priča: "Nagovarala sam dugo đedu da proda kljuse, jer se ne isplati više držati ga kad niko nema para. Dođu ljudi, zovu đedu da uzore njivu, ispara i posije žito, prevuče nešto, ali kad treba naplatiti, muka živa. Znam da je komšije stisla besparica, ali ne isplati se džaba raditi, treba i kljuse nahraniti, a i đedo je ostario, mnogo je slabiji već prije 2-3 godine pa je bolje da pričuva to još malo zdravlja".
Aleksa priznaje da je prošle zime bio bolešljiv, na šta nije navikao, ali tvrdi da može još sve da radi. "Baba je slaba, izađe u njivu da malo radi i pozli joj, pa manje sejemo, samo malo luka i krompira, a i ne isplati se kad je u jesen sve jeftino".
Njemu nije bitno šta će pojesti, nije izbirljiv, ali navikao je da popije ujutro jednu rakijicu, u toku dana obavezna je uz kafu, a kad se umori najbolje ga "razgali" i otkloni umor opet, čašica rakije. Istina ne može biti svakakva, od "brlje" ga zaboli želudac, pa on sam po svom ukusu peče rakiju od džanarike, od šljive ruže i požegače, a od podstanara koji su izbjegli iz Sarajeva naučio je da peče i jabukovaču, koja mu još najviše prija i koja mu je izliječila žgaravicu koja ga je godinama mučila. Kako, kroz smeh, kaže rakija je mnogo bolji lek od onih iz apoteke koje baba šakom pije, pa je i dalje bolesna.
Kuću u kojoj žive, deda je sam sazidao pre 35 godina, kao i još desetak drugih u selu dok je bio mlađi, a ranije je i čerpić pravio pa prodavao kako bi preživeli teška vremena. Iako je mnogo štošta preko pleća prevalio, i dan-danas povremeno hoda bos. Čak i po snegu on zna da ode bos do štale da namiri stoku dok, kako kaže, oni od 20 godina u zimskim jaknama drhte od hladnoće.
"Druga su nekad vremena bila, stariji su se poštovali i moralo je da se radi. Koliko sam puta ostao bez večere, jer me otac kažnjavao kad nisam uveče kući vratio sve svinje, ali tad su deca bila bolja, a ne ko sad, daš mu sve, a neće ništa da te posluša", kaže Aleksa, ali ipak priznaje da se na decu teško ljuti pa pušta unučad, praunučad i decu iz komšiluka da beru grožđe i trešnju uz kuću.
-----------------------------------------------------------
Porodica Lazić
Aleksa i Mileva othranili su četvoro dece, najstariju Anđu koja sa kćerkom i njenom porodicom živi u kući napravljenoj na placu koji su joj oni dali, Jelu koja je udata u susednom selu, Milana koji živi u Holandiji i samo godišnji odmor provodi u kući koju je napravio uz njihovu i Milisava koji je nažalost poginuo početkom poslednjeg rata. Milisav je njihova neprebolna rana, najmlađi sin za koga su se nadali da će im biti uzdanica u starosti, pa sad žive za njegovog sina Stevu, trenutno srednjoškolca.
[objavljeno: ]
