Izvor: Politika, 03.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj „Alijagić” ponovo trese Trebinje
Iako je nesporno utvrđeno da su falsifikovali dokumenta o vrednosti oduzete imovine, Ustavni sud BiH ipak presudio da opština Trebinje isplati braći Alijagić još pet miliona maraka
Trebinje – Tri godine nakon završetka ponovljenog sudskog procesa, takozvani slučaj „Alijagić” ponovo je u žiži interesovanja javnosti u Trebinju ali i celoj Republici Srpskoj. Naime, prema odluci Ustavnog suda BiH, usvojena je apelacija braće Saliha i Muamera Alijagić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na presudu Okružnog suda u Trebinju iz 2004. godine , što znači da su opština Trebinje i Vlada RS obavezne da na ime ratne odštete Alijagićima isplate dodatnih pet miliona maraka.
Ovaj slučaj već gotovo deceniju podiže prašinu u javnosti. Naime, 1999. godine vlasnici bravarsko-limarskog pogona u Trebinju, braća Salih i Muamer Alijagić tužili su Republiku Srpsku, opštinu Trebinje i preduzeće „Metalac” radi naknade štete za mašine i repromaterijal koji su ratne 1993. godine oduzeti iz njihovog pogona. Slučaj tako ulazi u sudnice Osnovnog pa Okružnog suda u Trebinju, presuđuje se u korist tužilaca, i tri tužene strane bile su dužne da solidarno isplate šest miliona maraka odštete i zatezne kamate na taj iznos. Tako 2004. godine dug prema Alijagićima, uz kamate dostiže čak 36 miliona, računi opštine Trebinje bivaju blokirani i sva sredstva se automatski prebacuju na račune porodice Alijagić. Odlukom Vrhovnog suda RS slučaj se vraća na ponovno suđenje i ovog puta tužene strane bivaju obavezne da isplate iznos od 1.280.000 maraka, što je ubrzo i učinjeno. Međutim, prema poslednjoj odluci Ustavnog suda BiH , kojom se delimično uvažava apelacija braće Alijagić, i to u delu za oduzeti repromaterijal, njima bi trebalo da bude isplaćeno još oko pet miliona maraka.
Ceo slučaj od početka pun je kontroverzi, a posebno su sumnjivi podaci kojima su Alijagići, njihovi veštaci i svedoci dokazivali na sudu vrednost svoje imovine. Naime, uz dokumente i izjave svedoka utvrdili su da su posedovali više od četiri tone srebrnih elektroda. Prema oceni posebne ekspertske komisije koju je formirala Vlada RS, bilo je neverovatno i praktično nemoguće da pogon te veličine i potreba poseduje tako veliku količinu skupocenih elektroda. U to sumnja i policija i uskoro utvrđuje da su dokumenti kojima su Alijagići i njihovi svedoci dokazivali vrednost i vrstu elektroda – čisti falsifikati. Pre tri godine zbog falsifikovanja dokumenata protiv Saliha Alijagića podnesen je izveštaj Okružnom tužilaštvu u Trebinju, ali se do danas Alijagić, koji od 1993. godine živi u Dubrovniku, nije odazvao ni na jedan poziv, a pošto ima hrvatsko državljanstvo, ovdašnje tužilaštvo nema druge mehanizme da ga sasluša. Tako se stiglo do situacije da se plaća odšteta za materijal, koji, po svemu sudeći nije ni postojao.
Odluka Ustavnog suda BiH izazvala je različite reakcije. Načelnik opštine Trebinje ne želi da komentariše odluku dok mu zvanično ne bude dostavljena, a potom namerava da angažuje pravni tim i u saradnji sa Pravobranilaštvom odluči o daljim koracima.
Pravobranilac RS, Slobodan Radulj ocenio je da je odluka „donesena po čudnim kriterijumima, skandalozna i kontroverzna”.
Salih Alijagić takođe ne želi da komentariše odluku dok ne dobije sve papire. Slučaj koji skoro celu deceniju puni novinske stupce, udarne termine , ali po svemu sudeći i mnoge džepove, još nije dobio svoj epilog.
Sanja Pešut
[objavljeno: 03/06/2009]
