Izvor: B92, 22.Jul.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija: Zabrinutost zbog uredbe
Ljubljana -- Slovenački privrednici su zabrinuti zbog uredbe kojom Srbija "ponovo nacionalizuje imovinu preduzeća".
Prema pisanju slovenačkog lista "Finance", radi se o izmeni uredbe koju je tehnička vlada Srbije donela 19. juna i koja se odnosi na zaštitu imovine koja je "podržavljena" nakon raspada SFRJ. Ovom uredbom određuje se da se vlasnička prava nad zemljištima koja su nacionalizovana nakon raspada nekadašnje zajedničke države automatski pripisuju preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja ih sada koriste.
"Finance" pišu i da u "Gorenju" i "Iskri" već mesec dana čekaju na odgovore vlada Srbije i Slovenije da li ta uredba znači da su i konačno izgubili svoje nekretnine za koje se bore već više od deset godina.
U oba pomenuta preduzeća smatraju da se radi o ponovnoj nacionalizaciji u Srbiji, dok član uprave "Iskre" Jože Godec smatra da se "sudeći prema komentarima iz Srbije, radi o ’vraćanju’ Sloveniji, koja okleva sa vraćanjem imovine srpskih preduzeća u Sloveniji".
Sama "Iskra" je krajem juna trebalo da na sudu dobije tužbu za vraćanje svojih nekretnina, među kojima i šest hiljada kvadratnih metara poslovnih površina u centru Beograda, ali je postupak odložen, kako Godec ocenjuje "zato što su čekali na usvajanje pomenute uredbe".
"Očito smo u 1945. godini", kaže za slovenački list "Delo" predsednik uprave "Iskre" Dušan Šešok, koji navodi da "Iskra" već 18 godina pokušava da ponovo dobije svoje nekretnine u Srbiji.
Šešoka najviše ljuti mlak odaziv slovenačke države koja, kako kaže, svojom politikom nikako ne pomaže u pridobijanju imovine na srpskoj teritoriji, navodeći da Slovenija na pomenutu uredbu Srbije nije reagovala čak ni protestnom notom iako, kako kaže "očekivali bismo da će država učiniti sve, pa i najradikalnije poteze da zaustavi takvu nacionalizaciju, koja sa modernim pravom nema nikakve veze".
Za imovinu preduzeća je zabrinut, prema pisanju "Financa", i predsednik uprave "Gorenja" Franjo Bobinac, koji kaže da je pomenuta srpska uredba iznenađujuća i da je "Gorenje" zbog nje začuđeno.
"Teško mogu da zamislim da Srbi razmišljaju o putu u EU, a na drugoj strani donose takve odluke", kaže Bobinac i navodi da je pomenuta uredba u suprotnosti i sa sporazumom o nasleđivanju nakon raspada SFRJ.
"Radi se i o pitanju pravne bezbednosti, koje bi moglo pod znak pitanja da dovede i bezbednost stranih investicija u Srbiji. Srbi žele i pripremaju takve investicije, recimo investiciju od 750 miliona evra italijanskog proizvođača automobila ’Fijat’ u kragujevačku ’Zastavu’", kaže Bobinac.
Novinar lista "Delo" rekao je i da njegovi izvori u Srbiji tvrde da je pomenuta uredba pripremljena u vreme Vlade Vojislava Koštunice kao odgovor na "nenačelno ponašanje" Slovenije i njenog državnog vrha, naročito ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela po pitanju statusa Kosova.
S obzirom da su slovenački mediji i privrednici ovim povodom prozvali i slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova, isto se u ponedeljak popodne odazvalo saopštenjem za javnost, u kome piše da to ministarstvo ocenjuje da je Uredba o promeni i dopuni Uredbe Vlade Republike Srbije o zaštiti imovine dela preduzeća sa sedištem na teritoriji nekadašnjih republika SFRJ od 19. juna 2008. godine u suprotnosti sa odredbama priloga G Sporazuma o pitanjima nasledstva i da bi sprovođenje pomenute uredbe bez sumnje moglo da prouzrokuje oštećivanje slovenačkih pravnih lica.
Zbog toga se slovenačko ministarstvo, čim je bilo upoznato sa sadržinom uredbe, povezalo sa ostalim nadležnim službama u Sloveniji, sa namerom da uskladi aktivnosti Slovenije u zaštiti interesa slovenačke privrede.
Slovenačko ministarstvo već je zahtevalo od Srbije i sazivanje trećeg sastanka Stalnog zajedničkog odbora visokih predstavnika, koji mora da sazove srpska strana.
Istovremeno, ministarstvo saopštava i da je pripremilo nacrt protestne note, na koji još čeka potvrdu od drugih slovenačkih institucija, a u kome piše i da očekuje da će se Srbija ponašati kao pravna država i da će do uređivanja spornih pitanja zamrznuti sprovođenje pomenute uredbe.
Pitanje oko ove uredbe, kako stoji u saopštenju, ministar Rupel je postavljao i na svojim susretima sa predstavnicima srpske vlade.
