Izvor: B92, 01.Apr.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija: Rasprava o "izbrisanima"
Ljubljana -- Ministarka policije Slovenije kritike koje su joj upućene zbog vraćanja statusa "izbrisanima" nazvala je optužbama "protiv zdravog razuma, Ustava i jednakosti".
U slovenačkom parlamentu održava se sednica na kojoj se vodi rasprava o interpelaciji koju je protiv ministarke unutrašnjih poslova Katarine Kresal podigla stranka Slovenačkih demokrata, koju vodi Janez Janša, a zbog navodnog neodgovarajućeg izvršavanja 8. tačke odluke Ustavnog suda u vezi sa "izbrisanima".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Janšina stranka Kresalovoj prebacuje ignorisanje rezultata referenduma o "izbrisanima", stvaranje sistema nejednakosti, ali i "očito ugrožavanje sistema javnih finansija", jer smatra da bi plaćanje odšteta "izbrisanima" ugrozilo javne finansije u Sloveniji.
Istovremeno, poslanik stranke Janeza Janše Branko Grims pominje i nedavnu posetu predsednika odbora za spoljnu politiku slovenačkog parlamenta Ive Vajgla Beogradu, gde je Vajgl, kako tvrdi Grims, najavio izdavanje odluka o vraćanju statusa "izbrisanima" i isplaćivanje odšteta.
"Kome se ova vlast oseća odgovornom?", pita se Grims tim povodom i podseća da su naredbe za napad na Sloveniju izdate upravo u Beogradu.
Grims tvrdi i da u Sloveniji niko nije "izbrisan", već da je došlo samo do "prenosa u registar stranaca".
U svom uvodnom izlaganju, na današnjoj sednici, ministarka Katarina Kresal odbila je sve optužbe Janšine stranke, rekavši da su stvari u slučaju "izbrisanih" stručno, pravno etički i moralno jasne, kao i da je ova interpelacija zapravo "interpelacija protiv zdravog razuma, Ustava i jednakosti pred zakonom".
"Priča o 'izbrisanima' je priča o isključivanju, oduzimanju prava, deljenju na naše i vaše i priča o najmasovnijem kršenju slovenačkog ustava nakon osamostaljivanja.
To je priča kolektivnog negiranja, političke manipulacije i negiranja pravne države", rekla je Kresalova, navodeći da vraćanje statusa "izbrisanima" temelji na odluci ustavnog suda Slovenije, koju treba poštovati.
Što se tiče mogućih odšteta "izbrisanima", Kresalova kaže da je od prvih pretnji tim odšetama prošlo već šest godina i da se od tada nije ništa desilo, dodavši da je nesramno i nedostojno da se bitka za politički prestiž bije na leđima slovenačkih građana, koji su, u vreme krize, opravdano uplašeni.
Ministarku je podržao i slovenački premijer Borut Pahor, navodeći da zrela politika mora da poštuje odluke Ustavnog suda, uprkos tome što može imati različite poglede na njih.
"Uređivanje statusa 'izbrisanih' postavlja čvrste pravne i etičke temelje za budućnost. Krizu ne možemo samo ekonomski da preživimo, nego moramo iz nje da izađemo i vrednosno jači", rekao je Pahor.
Više od 25.000 stalnih stanovnika Slovenije poreklom iz bivših jugoslovenskih republika izbrisano je iz registra stalnih stanovnika Slovenije februara 1992. godine, ostavši time bez svih prava i dokumenata. Većina "izbrisanih" jeste srpske nacionalnosti, a ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je tokom svoje poslednje posete Sloveniji pitanje "izbrisanih" nazvao jednim od ključnih otvorenih pitanja između Srbije i Slovenije, dok je tokom nedavne posete slovenačkog premijera Boruta Pahora Srbiji slovenačka strana zauzela stav da su "izbrisani" slovenačko unutrašnje pitanje.
