Izvor: B92, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija: Predsednički izbori
Ljubljana, Beograd -- U Sloveniji se danas održavaju četvrti predsednički izbori na kojima će Slovenci birati između sedam kandidata.
Glasanje i u Beogradu
Za predsednika Slovenije glasaće 1.696.473 birača sa pravom glasa na 3.500 glasačkih mesta . Izbori se održavaju i u inostranstvu u 34 diplomatsko-konzularna predstavništva, a pravo glasa ima 73.000 slovenačkih iseljenika.
Slovenački glasači, koji se nalaze u Srbiji, mogu da u Ambasadi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Republike Slovenije, koja se nalazi u Beogradu u Pariskoj ulici broj 15.
Glasačko mesto u ambasadi biće otvoreno od 9 do 17 časova.
Kandidat kome se pripisuju najveće mogućnosti za pobedu na ovim izborima je Lojze Peterle iz Slovenačke narodnjačke stranke. On je bio prvi predsednik vlade novoustanovljene države Slovenije, a kasnije je obavljao i funkciju ministra spoljnih poslova.
Na prvim izborima za Evropski parlament 2004. godine, Peterlea su slovenački glasači izabrali za evropskog poslanika, što je i dan danas obavlja.
Od postalih kandidata su najpoznatiji Zmago Jelinčič Plemeniti, lider Slovenačke nacionalne stranke, poznat po svojim estradnim političkim nastupima, kao i Mitja Gaspari, kandidat levice, koji je krajem osamdesetih godina bio viceguverner NBJ, da bi kasnije, u samostalnoj Sloveniji bio ministar za finansije i do ove godine guverner NBS.
Drugi kandidat slovenačke levice je profesor pravnog fakulteta, Danilo Tirk, koji je pored funkcije slovenačkog ambasadora u UN, bio i pomoćnik tadašnje generalnog sekretara UN, Kofija Anana.
Novi predsednik će na tom mestu naslediti Janeza Drnovšeka, kome ističe petogodišnji mandat.
Na predsednički položaj Drnovšek je došao 2002. godine sa mesta premijera Slovenije, funkcije koju je obavljao u dva mandata.
Njegovo predsedovanje Slovenijom obeležio je, tokom poslednje godine, drastičan pad ugleda institucije predsednika države.
Poslednja istraživanja su pokazala da samo 40 odsto građana ima poverenje u predsednika države, što je manje čak i od poverenja koje uživa policija u Sloveniji.
Do toga je nesumnjivo dovelo ponašanje Janeza Drnovšeka, koji je u drugoj polovini svog mandata postao zakleti vegeterijanac i državljanima savetovao da ne jedu meso, koji se posvetio mahom svom fizičkom i duhovnom lečenju, primao i posećivao iscelitelje iz celog sveta, abolirao direktora kockarnice osuđenog na zatvorsku kaznu, zbog krađe u privatizaciji preduzeća koje je vodio, ali je uz to,
Drnovšek abolirao i narko dilere. Afera oko slovenačke obaveštajne službe otpočela je upravo objavljivanjem dokumenta, koji svedoči da je tajna služba iz svog nelegalnog fonda platila avionsku kartu Drnovšekovom indijskom iscelitelju.
Drnovšek se preselio u kuću u šumi, napisao dve knjige duhovnih preporuka, dva puta najavljivao skoru propast sveta i često odbijao komunikaciju sa javnošću, a u poslednje vreme više nije dolazio ni na zvanične državne proslave.
Njegove preokupacije, koje su često imale malo zajedničkog sa predsedničkom funkcijom, su mu i van granica Slovenije donele naziv drugorazrednog gurua.
Utoliko je ovaj put i veća odgovornost budućeg, novog predsednika Slovenije, koji će najpre morati da povrati izgubljeni ugled i poverenje u instituciju predsednika države.
