Izvor: B92, 05.Jun.2011, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenci na referendumu
Ljubljana -- U Sloveniji je otvoreno oko 3.400 birališta na kojima će 1,7 miliona nosilaca biračkog prava odučivati o usvajanju tri zakona.
Nakon petnaest referenduma održanih tokom dvadeset godina slovenačke državnosti, u Sloveniji se održava prvi trojni referendum, na kome će glasači odgovarati na tri sasvim različita pitanja.
Da li podržavaju zakon o penzijskoj reformi, da li podržavaju promene zakona o dostupu javnosti do arhiva Službe drzzavne bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i da li podržavaju zakon o zabrani rada na crno.
Predloženom zakonu o penzijskoj reformi, koji bi pre svega produžio radni vek zaposlenih u Sloveniji, se oštro protive sindikati i opozicija, kojoj se pridružila i stranka slovenačkih penzionera, DESUS koja je nedavno izašla iz vladine koalicije upravo zbog predloga tog zakona.
Promene zakona koji omogućava uvid u arhivu Službe državne bezbednosti (i nekadašnje Udbe) je slovenačka vladajuća koalicija usvojila početkom ove godine, nakon ssto je direktor ove službe odbio par zahteva zainteresovanih lica da vide određene dokumente iz arhiva.
Direktor Sove, Slovenaške obaveštajne službe se tada oštro usprotivio davanju na uvid zahtevanih dokumenata, uprkos postojećem zakonu koji to nalaže, ocenivši da bi to ugrozilo slovenačke državne interese. Tome je sledila nagla odluka vlade koja je parlamentu predložila da promeni postojeći zakon i tako onemogući uvid javnosti u arhivu obaveštajne službe iz prošlog sistema. Usvajanje ovih zakonskih promena je zaustavila opozicija, zahtevajući referendum o tom pitanju.
Slovenački glasači bi danas trebalo da odgovore i na pitanje da li podržavaju zakon o zabrani rada na crno, odnosno zakon o zabrani komšijske pomoći, kako se ovaj zakon češće naziva u slovenačkoj javnosti. Njime je slovenačka vlada najpre želela da pomogne građevinskom sektoru koji je postojeća kriza dovela na rub propasti, izazvavši niz stečajeva slovenačkih građevinskih preduzeća. Zakon se kasnije proširio i na druge životne oblasti, jer bi se njime kažnjavao i kao rad na crno smatrala svaka pomoć osobe koja drugoj pomaže u okviru svoje profesije. Predlog ovog zakona je izazvao velike kritike u slovenačkoj javnosti, pre svega zbog postojeće krize, u kojoj međusobna pomoć ljudima omogućava da lakše prebrode postojeće egzistencijalne teškoće. Uz to se postavlja i pitanje da li bi ovakav zakon zabranio i kažnjavao i rad dobrovoljaca i njihovih udruženja.
Sudeći prema istraživanjima javnog mnenja, očekuje se da današnji referendumi "padnu", odnosno da glasači odbiju sve predložene zakone. U prilog tome govori i sve veće nezadovoljstvo radom vlade, koju prema poslednjim istraživanjima iz aprila, ne podržava vech 82 odsto ispitanih. Isto istraživanje je pokazalo i da je protiv reforme penzijskog sistema 42,3 odsto ispitanih.
O postojećem nezadovoljstvu i otporu prema zakonima koje vlada daje na odlučivanje na referendumima govorie i rezultati poslednjeg održanog referenduma u Sloveniji. Na referendumu održanom u decembru prošle godine je 72 odsto izašlih glasača bilo protiv predloženog zakona o radioteleviziji, dok je pre manje od dva meseca, na poslednjem održanom referendumu zakon o malom radu odbilo više od 80 posto od 34 odsto glasača koji su izašli na birališta.
