Izvor: Press, 21.Jun.2010, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šljunkare dave Veliku Moravu
Kopači šljunka i peska uništavaju floru i faunu najveće srpske reke. Samo dve šljunkare u paraćinskoj opštini imaju dozvolu za rad, a ostale rade na divlje. Dnevno se iskopaju stotine kamiona peska i šljunka
Više od stotinu šljunkara na Velikoj Moravi, od Stalaća do ušća u Dunav, ne prestaje da uništava floru i faunu najveće srpske reke. Država nema gotovo nikakvu kontrolu iskopa peska i šljunka iako JVP „Srbijavode" svake godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << raspisuje konkurs, dodeljuje lokacije i utvrđuje količine izbagerovanog peska iz korita vodotokova. Broj nelegalnih, odnosno divljih kopača niko ne zna.
Dobijene dozvole i saglasnosti ne poštuju ni oni koji su ih dobili. Oni kopaju na mestima koja za to nisu predviđena u nekontrolisanim količinama.
Tanja Rakočević, glavni inženjer za korišćenje i gazdovanje vodama „Srbijavoda", objašnjava da je konkursna dokumentacija za eksploataciju peska i šljunka za ovu godinu objavljena još decembra 2009, a da je rok predaje prijava bio 20. januar ove godine.
Zaštititi reku od uništenja
- Na konkurs se javilo 22 zainteresovanih za Veliku Moravu, od kojih je do sada saglasnost dobilo 21. Na području paraćinske opštine javilo se pet šljunkara, a izdate su dve saglasnosti. Kontrolu da li se te saglasnosti poštuju obavlja Vodoprivredna inspekcija na osnovu Zakona o vodama, a naknada za izbagerovane količine peska i šljunka plaća se Republičkoj direkciji za vodu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - kaže Rakočevićeva.
I prošle godine na teritoriji paraćinske opštine samo su dve šljunkare radile legalno. One, ali i brojni i drugi bageristi bez ikakve dozvole iz korita Velike Morave u atarima sela Čepure, Šavac, Potočac, Svojnovo, svakodnevno iskopaju više od stotinu kamiona peska i šljunka. To se vidi i po uništenim putevima koji od grada vode do tih sela. Zato su „Srbijavode" pokušale da zabrane eksploataciju u priobalju Velike, Zapadne i Južne Morave, ali su od te ideje odustali zbog velikog pritiska šljunkara. Umesto zabrane, ovo republičko preduzeće uputilo je dopis paraćinskoj opštini u kome traži pomoć da stanu na put nelegalnoj i neplanskoj eksploataciji i da se na taj način reke zaštite od daljeg uništavanja.
Kratere pune otpadom
Vladimir Janković, predsednik Regionalnog centra Unije ekologa iz Paraćina, kaže da nakon iskopa bagerima ostaju veliki krateri koji se ne zatrpavaju, već se pune svakojakim otpadom, što dodatno ugrožava Moravu.
- Dozvole za iskopavanje šljunka izdaju „Srbijavode", a Vodoprivredna inspekcija bi trebalo da obavlja kontrolu i da na terenu sankcioniše „divlje" kopače. U tom lancu nešto škripi - kaže Janković. On smatra da bi država morala da obustavi, ili bar smanji izdavanje dozvola i da pesak i šljunak sačuva kao prirodno dobro. Ali, to je unosan posao na kome svi dobro zarađuju, pa dobar deo moravskog peska, koji je izuzetno kvalitetan, prema njegovim rečima, preko Kosova završi u Albaniji i Grčkoj.
Janković smatra da je osnovni problem to što je eksploatacija peska i šljunka kompletno u rukama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Preko „Srbijavoda" ono postavlja uslove i izdaje dozvole, a kontroliše ih preko svoje Vodoprivredne inspekcije. Potrebno je da kontrola bude u rukama Ministarstva za zaštitu životne sredine, što je u skladu sa preporukama Evropske unije.
Uprkos svim upozorenjima, u Srbiji niko ne kontroliše količinu izvađenog peska, već šljunkare naknadu plaćaju paušalno, na osnovu onog što njihovi vlasnici sami prijave.
Na teritoriji paraćinske opštine u aprilu i maju izvršeno je šest kontrola i podnete su dve prijave za privredni prestup. Jedna od šljunkara, i to legalna, prošle godine pregradila je čak riblje mrestilište i sudski postupak zbog toga još traje.
