Izvor: Politika, 23.Jun.2010, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole podeljene po nacionalnom osnovu
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 22. juna – Bosna i Hercegovina jedina je zemlja u Evropi i jedna od retkih u svetu u kojoj petnaest godina deluju takozvane dve škole pod jednim krovom, ima ih ukupno 57 i sve se nalaze u Federaciji BiH. U njima se obrazuju hrvatska i bošnjačka deca, a škole funkcionišu tako da se nastava izvodi u istoj zgradi, ali svako u svom delu škole i prema nastavnom planu i programu svoje nacije.
Bilo je pokušaja da se škole ujedine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslednji je pre tri meseca došao od strane opozicionog SDP-a, na predlog poslanika ove stranke Damira Mašića Predstavnički dom parlamenta FBiH zatražio je od federalne vlade da „učini sve kako bi se do iduće školske godine ukinule škole podeljene po nacionalnom osnovu”.
„Do ovog trenutka nije ništa urađeno, tako da će cela priča, najverovatnije, i ovoga puta završiti samo na pokušaju. Ovako ponašanje aktuelne vlasti jasna je poruka građanima šta ova vlast želi, šta podupire i šta prećutno odobrava, pa čak i stimuliše”, kaže Mašić koji je potpuno siguran da „nije postojala i ne postoji politička volja da se ovaj aparthejdski fenomen u 21. veku u BiH, konačno, reši”.
Sistem obrazovanja u Federaciji BiH je u nadležnosti kantona, ima ih ukupno deset, tako da situacijom koja jeste, apsolutno, gospodare kantonalni ministri obrazovanja. Oni, očito, nisu spremni za promene, a ne dotiču ih ni upozorenja da je nedopustivo da se preko leđa najmlađih ostvaruje, navodna, zaštita vitalnih nacionalnih interesa.
„Politički igrači koji od 1996. godine drže BiH u ovom stanju na vešt način iskorištavaju ovaj fenomen i bore se da ga održe jer je to njihov bastion i utvrda koja je gotovo neosvojiva, to je njihov zlatni adut. Fenomen dve škole pod jednim krovom je, zapravo, faktor oko kojeg se skuplja glasačko telo”, rekao je za „Politiku” Sanel Huskić, predsednik Alumnija centra za interdisciplinarne studije (ACIPS).
To je, smatra on, recept koji se primenjuje godinama, jer „u predizbornoj kampanji političari ne moraju pričati koliko su autoputeva napravili, koliko su poboljšali standard građana, ili otvorili novih tvornica, oni će, jednostavno, govoriti o očuvanju vitalnog nacionalnog interesa koji se, upravo, ostvaruje u ovim školama”.
Huskić naglašava da se radi o fenomenu koji je opasan, a koliko to će se videti i osetiti vrlo brzo.
„Imamo generacije koje su izašle iz jednog obrazovnog sistema koji se zasniva na segregaciji, podvojenosti i netoleranciji, istina to su još uvek mladi ljudi, ali oni će za desetak godina biti kičma, stub ovoga društva”, objašnjava on i upozorava da „ćemo tek tada osetiti posledice obrazovanja po sistemu podeljenih škola”. Naglašava da je rođen u Banjaluci i odrastao uz Branka Kockicu i da mu, kaže, „nije smetalo što je govorio ekavski”.
Kad je BiH u pitanju, naš sagovornik smatra da se o segregaciji ne može govoriti samo u slučaju „dve škole pod jednim krovom”, jer „ona je prisutna i ima je u kompletnom obrazovnom sistemu i pogađa sve uzraste učenika”.
„Banjalučki učenici na ekskurziju idu u Beograd, oni iz Mostara odlaze u Zagreb, a ovi iz Sarajeva u Tuzlu. Ili, generacije i generacije naše dece znaju više o Francuzima, Belgijancima ili Italijanima, nego što znaju o onima od kojih ih razdvaja pet do deset kilometara vazdušne linije”, upozorava Huskić.
Najveći broj podeljenih škola deluje u Srednjobosanskom kantonu, ima ih 29, u Hercegovačko-neretvanskom 19, a u Zeničko-dobojskom devet. Na ovim školama postoje dva odvojena ulaza, tako da đaci međusobno i ne komuniciraju, oni i na odmore idu u različito vreme. Hrvatsku decu uče nastavnici Hrvati, a bošnjačku Bošnjaci.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 24.06.2010.
