Izvor: Politika, 31.Avg.2009, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sijera Madre kod Kratova
„Zlatni turizam” je ovoga leta u modi, zapuštene rudnike obilaze gosti iz Nemačke, Italije, Slovenije, Rusije, Ukrajine, Hrvatske i Srbije, a ima i lovaca na blago
Od našeg dopisnika
Skoplje – Kao i prethodnih leta, hiljade Makedonaca dalo se u potragu za bogatstvom. Pojedinci opremljeni mapama, primitivnim alatom ali i sofisticiranim detektorima za plemenite metale, krstare Makedonijom ne bi li se dokopali zlata za kojim se ovde traga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od antičkih vremena.
Zbog rasprostranjenosti ova pojava nazvana je „sportom”, što je i lozinka i znak prepoznavanja; kad vam kažu da se taj i taj bavi „sportom”, znaćete da je jedan od tragača za zakopanim blagom.
Milenko Nedelkovski, čovek koji je u ovdašnjim medijima tračarenje proizveo u unosno zanimanje, nedavno je na skopskoj televiziji Kanal pet pred kamerama demonstrirao kako se „detektorom iz Pentakogona” nepogrešivo stiže do zakopanog blaga. Tom emisijom usput je ismejao vlast i policiju i direktno ih prozvao da se „sportom” bave kad stignu i gde im se prohte. Aludirao je na istinit slučaj, kad su pripadnici specijalne jedinice MUP Makedonije, popularni „Lavovi”, po naređenju tadašnjeg ministra policije, Ljubeta Boškovskog, danima prekopavali proplanke u okolini Kratova.
Ovaj gradić u istočnoj Makedoniji prozvan je makedonskom Sijerom Madre, jer brda i planine koje ga okružuju neprestano prekopavaju strane kompanije i domaći i strani avanturisti.
U hronikama o njegovoj drevnosti dokumentovano je da je još od vremena Rimljana i Konstantina Velikog bio važan rudarski kraj. Na sajtu turističke organizacije Kratova može se pročitati da je još 1510. godine ovde srebro vađeno kao krompir. Tragovi zapuštenih rudnika su mnogobrojni i ne čudi što su na njih oko bacili stranci: Britanci, Amerikanci, Australijanci pa i Kinezi.
Ovih dana australijska kompanija „Dženesis risorsis”, koja sa lokalnom kompanijom „Sileksom” uveliko obavlja pripreme za otkrivanje zlatne rude. Na tome rade i Englezi, čija kompanija „Juropijan minerals korporejšen” desetak godina buši i ispituje teren na padini planine Zlatice, koja se još zove i Plavica.
U selu Konjuh vidljivi su tragovi nekadašnjeg Zlatnog grada, a u naselju Nežilovo lokalitet Zlatno svakodnevno obilaze kopači arheolozi i turisti.
Stanovnik Kratova Stevče Donevski još osamdesetih godina minulog veka uvideo je da se od priča o zlatu može dobro živeti, pa je osnovao turističku organizaciju koje turistima pokazuje lokalitete starih rudnika, kojih je u okolini Kratova registrovano čak šezdeset.
„Zlatni turizam” je ovog leta doživeo pun procvat i, prema rečima Donevskog, do kraja septembra, za obilazak zapuštenih rudnika prijavilo se 250 gostiju iz Nemačke, Italije, Slovenije, Rusije, Ukrajine, Hrvatske i Srbije, a najbrojniji su arheološki stručnjaci i naravno lovci na blago.
Projekat je sjajno osmišljen, pa gosti, sem što mogu da posete neki od zlatnih rudnika Filipa Makedonskog i Konstantina Velikog, mogu da vide srednjovekovne crkve i manastire, da probaju jela po starim receptima. Cela avantura završava se u konacima manastira „Sveti Joakim Osogovski” kraj Krive Palanke.
Mile Radenković
[objavljeno: 31/08/2009]
.jpg)
