Izvor: Politika, 13.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sigurna kuća za pretučene strankinje
Osim Ruskinja, Srpkinja i Albanski, bežeći od nasilnih supruga utočište je ovde našlo i sedam Nemica, po jedna Austrijanka, Šveđanka i Slovenka i tri žrtve iz Mongolije
Među više od 2.200 žrtava porodičnog nasilja, žena koje su u proteklih devet i po godina boravile u Sigurnoj ženskoj kući u Podgorici, 13 odsto je strankinja. Ima ih dosta i među više od 3.000 onih koje su pomoć i savet potražile preko fiksnog telefona, kao i preko mobilnih za koje evidencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije vođena. Doseljavanje Rusa koji su kupovali zemlju u Crnoj Gori pratio je i dolazak Ruskinja koje su se udavale za Crnogorce. Prvobitno oduševljenje kršnim, slatkorečivim momcima splašnjava spoznajom emancipovanih žena iz Rusije ili Ukrajine da ne nameravaju da trpe posledice dela nasleđa mentaliteta i hijerarhijskog ustrojstva u Crnoj Gori. Ruskinje se, kaže Ljiljana Raičević, direktorka Sigurne ženske kuće, pre nego Crnogorke obraćaju za pomoć zbog nasilja u porodici, otvorenije su i zainteresovanije kako da odbrane svoja prava.
Među crnogorskim mladama iz inostranstva sve je više i Albanki koje su poznate kao poslušne žene, patrijarhalno vaspitane, ali koje takođe imaju svoju granicu. Tipične su priče ruskih državljanki koje su se za Crnogorce udale u Rusiji dok su ovi radili na građevinama ili drugde gde su dobijali dobre plate. Gubili su posao ili su im smanjene zarade, pa su povedeni vešću da Crna Gora doživljava graditeljski bum došli sa mladama u domovinu. Ali, ovde nailaze na ne baš sjajne prilike i, kako svedoče Ruskinje, ponašanje im se naglo menja, govori Ljiljana Raičević, iza koje je hiljade kontakata sa ženama žrtvama nasilja.
Raičevićeva kaže da se Ruskinje nađu u čudu zbog ponašanja muževa koji se odjednom osile u svojoj sredini. Trpe neko vreme, a onda se obraćaju Sigurnoj kući. Druge Ruskinje došle su privučene toplom klimom i lepotama primorja. Neke od njih udale su se za starije muškarce, druge traže sreću preko agencije za posredovanje u Baru. Zbog raznih i različitih pa i sumnjivih interesa onih koji se prijavljuju agenciji iz Sigurne kuće prate njen rad.
Ruskinje su se žalile i na policajce, pošto su prijavljivale nasilje u porodici. Na primer, ženu koja je prijavila nasilje policajac je pitao što je i dolazila ovde, komentariše Raičevićeva. Prema njenim rečima, u poslednje vreme sve popularnije mlade su Albanke iz Albanije. One su vredne, rađaju više dece, patrijarhalno vaspitane. Međutim, ni one ne mogu da trpe čitav spektar metoda mučenja fizičkog i psihičkog nasilja. Prestrašene su po pravilu, a roditelji i rodbina ih ne primaju nazad, već teraju da i dalje trpe.
Makedonke se takođe obraćaju za pomoć, a naročito zovu majke iz Makedonije koje traže ćerke koje su došle u Crnu Goru. Iz Sigurne kuće tako nadgledaju problematične partnere nekih Makedonki u Crnoj Gori.
Sigurnoj kući obratilo se sedam Nemica, po jedna Austrijanka, Šveđanka i Slovenka i tri žrtve iz Mongolije. Bilo je više od 200 izbeglica.
Statistika organizacije koja bez podrške države, ali sa dobrom saradnjom policije štiti žene koje do njih dođu, mnogo je crnja nego izveštaj države EU. Zaštita S. Č. u aferi koja je potkačila sam državni vrh i rođake funkcionera i različito gledanje na nasilje u porodici razlog su što bi državne vlasti najradije da zatvore Sigurnu kuću, umesto da same otvaraju skloništa za žene i decu žrtve. Ipak, kako Ljiljana Raičević kaže, napredak poslednjih godina vidi se u bržem reagovanja nadležnih, žene se brže osamostaljuju, a počele su nasilnicima i da prete Sigurnom kućom koja je postala institucija. Raičevićeva poručuje da su žene sa njima sigurne i da ne trpe jer nasilje nije prirodno, nisu za njega krive, kao ni njihova deca. Poziva ih da svako nasilje prijave i daje primer prijavljujući sve koji joj zbog rada u Sigurnoj kući prete. Jednom prilikom, razgovor sa nasilnim mužem žene kojoj su pomogli odužio se dovoljno da ona izađe iz kuće i doveze se do policije da bi slušalicu predala inspektoru. Nasilnik je bio uhapšen i zatvoren.
-----------------------------------------------------------
Batine i za trudne supruge
Nasilnicima se vrati 64 odsto žena, a čak 44 odsto vraća se po više puta. Od žena koje su bile u Sigurnoj kući 37 odsto ima visoku i višu stručnu spremu, 49 odsto srednju, dok 20 odsto ima osnovnu školu. Tek 26 odsto je stalno zaposleno, 49 odsto nema stalni posao, a 15 odsto nikad nije bilo zaposleno. Fizički je bilo ozleđeno čak 70 odsto žena, a gotovo polovina se ranije obraćala nadležnima bez uspeha. Naročito loš tretman kod nadležnih imale su izbeglice. Među maltretiranim ženama najviše je onih između 18 i 40 godina, 75 odsto. Iz Podgorice i okoline ih je do sada bilo 39 odsto, sa severa Crne Gore 17 odsto, a sa juga 12 procenata. U 60 odsto slučajeva deca su bila direktno ili indirektno izložena nasilju, a u 42 odsto slučaja žene su svakodnevno trpele. Čak 80 odsto onih koje su bile u Sigurnoj kući izjasnile su se da ih porodica ne podržava u nameri da napuste nasilne partnere. U 68 odsto slučajeva doživljavale su nasilje i u trudnoći, a u 54 odsto silovane su u braku. Pretnju oružjem doživelo je 35 odsto žena koje je štitila Sigurna ženska kuća.
-----------------------------------------------------------
Mongolka pobegla iz lošeg braka
Žena iz Mongolije sa devojčicom i dečakom došla je iz Beograda u Podgoricu i javila se Sigurnoj ženskoj kući u koju je odmah primljena. Po priči Ljiljane Raičević, njen suprug je bio političar, veoma nasilan čovek koji je ženu u jednom trenutku ostavio sa decom bez sredstava za život. Nakon dužeg boravka u Sigurnoj kući ovoj ženi su pronašli posao a pomogli su i njenoj kćerki, sportistkinji i akrobatkinji, da se promoviše. Sada ova mala porodica živi na primorju.
Sigurna kuća pomaže i mladoj Albanki udatoj u Crnoj Gori, koja živi u lošem braku sa nasilnim Crnogorcem i od straha ne sme da ga napusti. U kontaktu su i sa mužem kome se predočava Zakon i moguće posledice njegovog ponašanja.
Jedna od Ruskinja koje su se ponadale boljem životu u Crnoj Gori preko Agencije za posredovanje našla je na primorju mnogo starijeg muža, Crnogorca. I ona je po savet došla u Sigurnu kuću gde ovu obrazovanu ženu, koja ne želi da napusti Crnu Goru, savetuju kako da premosti problema sa brakom koji je zbog velikih razlika propao.
A. Gavrilović
[objavljeno: 14/01/2009]
