Izvor: RTS, 12.Maj.2013, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na žrtve logora u Jasenovcu
Kod spomen obeležja Kameni cvet u Jasenovcu održana komemoracija u znak sećanja na proboj poslednjih zatvorenika logora 22. aprila 1945. Predsednik Ivo Josipović je podsetio na obavezu sećanja na nevine žrtve i da se nikad ne oživi ideologija zla.
U memorijalnom području Jasenovac danas je, na mestu ustaškog logora smrti, kod spomenika Kameni cvet, održana komemoracija u znak sećanja na proboj poslednjih zatvornike logora 22. aprila 1945. godine, ali i počast za sve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stradale i preživele logoraše.
Prisutnima, kojih je bilo oko 2.500, obratili su se predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Josip Leko, ministar rada Mirando Mrsić, kao i izaslanik premijera Zorana Milanovića, predsednica Saveta memorijalnog područja Jasenovac Katica Sedmak i predstavnici logoraša.
Josipović je podsetio na obavezu sećanja na nevine žrtve i da se nikad ne oživi ideologija zla.
"Jasenovac je podsećanje na zločin u kome su učestvovali i brojni Hrvati", rekao je Josipović i dodao da je sećanje na žrtve čin pravednosti, kao i da mržnja ne sme biti izgovor za novu mržnju.
Leko je rekao da briga o antifašizmu ne prestaje u demokratskim drustvima, već je danas sve značajnija, ali je i to obaveza Hrvatske u vremenu pre ulaska u Evropsku uniju. Prema Mrsićevim rečima, spomen na današnji dan je i spomen na patnje žrtava i hrabrost onih koji su krenuli u slobodu.
Katica Sedmak naglasila je da je, prema najnovijim podacima, u logoru zabeležena 83.301 žrtva, od kojih je 20.000 žena i 20.101 dete.
Ona je podsetila na proboj koji je preživelo samo stotinak od 600 logoraša, koliko je krenulo u proboj.
Prisutnima su se obratili i predstavnici naroda - žrtava.
Predstavnici verskih zajednica, među kojima i pakrački paroh protojerej stavrofor Đorđe Teodorović, pročitali su molitve za mrtve, a predsednik Josipović je dodelio priznanja trojici preživelih učesnika proboja.
Vence su položile delegacije logoraša, među kojima i sekcija logoraša iz Srbije, predstavnici antifašista, manjinskih organizacija i brojnih stranaka. Vence su položili i predstavnici diplomatskog kora u Hrvatskoj, a Srbiju je predstavljala delegacija u kojoj su bili ambasador Stanimir Vukićević i generalni konzul u Vukovaru Živorad Simić.
Sredinom aprila 1945. godine ustaše su počele da se pripremaju za napuštanje logora, uključujući i likvidaciju zatvorenika.
Oko 600 od ukupno 1.073 još živih logoraša napalo je ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo njih 91.
Preostalih 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju ubijeno je i spaljeno zajedno s logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli početkom maja 1945.
Pitanje broja žrtava bilo je predmet manipulacija, jer su se procene kretale od nekoliko hiljada do oko 30 hiljada u Hrvatskoj i od 700.000 do milion u Srbiji.
