Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2016, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Srđana Aleksića
Aktivisti nevladine organizacije Građanska akcija Pančevo, u prisustvu petnaestak sugrađana, položili su danas cveće na spomen-ploču posvećenu Srđanu Aleksiću, i tako obeležili 23 godine od kada je na smrt pretučen ovaj mladi Trebinjac koji je pokušao da odbrani sugrađanina druge nacionalnosti.
"Srđanovo herojsko delo poručuje nam da ni danas ne smemo da ćutimo, već da moramo da reagujemo, suprotstavimo se svakoj nepravdi i štitimo ugrožene", kazala je izvršna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << direktorica Građanske akcije Ljiljana Spasić.
Spomen-ploča je na zgradu Gradske uprave postavljena 2010. godine, na inicijativu Građanske akcije Pančevo, a prolaz u najstrožem centru Pančeva nazvan je po imenu tragično preminulog mladića.
Aleksić je ubijen kada je odbranio nedužnog sugrađanina druge nacionalnosti, Bošnjaka Alena Glavovića, tokom rata u Bosni i Hercegovini. Njega su na smrt pretukli pripadnici Vojske Republike Srpske.
Ranije danas delegacija Gradskog odbora Demokratske stanke položila je na istom mestu venac.
BG: Tabla sa nazivom ulice Srđana Aleksića
Tabla sa nazivom ulice Srđana Aleksića postavljena je danas na 23. godišnjicu njegove smrti u beogradskom naselju Dr Ivana Ribara.
Deo ulice Ivana Ribara od broja jedan do 23 od danas će nositi naziv po mladiću koji je pre 23 godine na današnji dan preminuo od povreda koje su mu vojnici Vojske Republike Srpske naneli kada je od njih branio svog prijatelja Bošnjaka.
Gradski menadžer Goran Vesić otkrio je tablu i izvinio se porodici Srđana Aleksića i svim Beograđanima što su tri godine čekali na postavljanje table.
On je kazao da delo Srđana Aleksića ne sme da se zaboravi da se nada da će buduće generacije učiti o njegovom humanom gestu i da će slediti njegov primer, u kome nije bila bitna ni nacionalnost ni vera,i učiti kako da postanu ljudi.
Otkrivanju table prisustvovala je i porodica Srđana Aleksića.
Tragedija koja opominje
Malo je onih koji ne znaju ko je bio Srđan Aleksić. Trebinjski mladić koji je svojom plemenitošću opomenuo i zadužio. To, međutim, ne znači da ovu priču ne treba stalno ponavljati - dok je sveta i veka.
Ono što je pre 21 godinu Srđan učinio na trebinjskoj pijaci ostaće u kolektivnoj memoriji kao jedan od najplemenitijih činova vremena u kojem je zlo imalo glavnu i presudnu reč.
Njegov otac nakon Srđanove smrti oblepio je Trebinje plavim smrtovnicama na kojima je pisalo: "Obaveštavamo rodbinu, prijatelje kumove i poštene građane da je naš Srđan Radov Aleksić ispunjavajući ljudsku dužnost tragično završio svoj mladi život"
Tog januara pre 21 godinu u Trebinju je bila vojska, bili su Srbi i Muslimani.
Srđan je na trebinjskoj pijaci video kako pijani vojnici maltretiraju čoveka. Legitimisali su ljude i zatekli Alena Glavovića, čiji je neoprostiv greh bio njegova bošnjačka nacionalnost. Počeli su ga, naočigled cele trebinjske tržnice, surovo tući. Reagovao je samo Srđan. Skočio je na jednog od vojnika i dao svom "grešnom sugrađaninu" priliku da beži koliko ga noge nose. Vojnici su nastavili s poslom. Valjda im je bilo već svejedno koga tuku, Bošnjaka ili čoveka koji mu je skočio u odbranu. Srđanu niko nije pritekao u pomoć. Vojnici su ga tukli kundacima pušaka, sve dok ih posao nije umorio. Tad su priskočili ljudi i odvezli Srđana u bolnicu, gde je pao u komu i živeo još šest dana. Na današnji dan 1993. godine odbrojao je zadnji dan svog života. Umro je na Savin dan, u 27-oj godini života.
Njegov otac Rade oblepio je Trebinje plavim smrtovnicama na kojima je pisalo: "Obavještavamo rodbinu, prijatelje, kumove i poštene građane da je naš Srđan Radov Aleksić ispunjavajući ljudsku dužnost tragično završio svoj mladi život, na Savin dan 1993. godine u 14. časova."
Smrt je Srđanu Aleksiću možda bila suđena, ali zaborav na sreću nije. Ostao je živ Alen Glavović, čovek čiji je život Srđan Aleksić platio svojim životom, a ostala je među dobrim ljudima i priča o gradskom dečku, sinu osnivača i trenera Košarkaškog kluba Leotar, koji je između ljudstva i srpstva po Vučurevićevom receptu izabrao ljudstvo.
"On leži a ja hodam. Lež'o bi ja, a on bi hod'o. Ispalo je da je on poginuo za mene. Tako je valjda moralo biti, pričao je godinama kasnije Alen Glavović, koji je na kraju sa porodicom pobegao iz Trebinja i nastavio svoj život u Švedskoj.
Trebinjsko groblje, pričaju oni koji su tome svedočili, bilo je prepuno na Srđanovoj sahrani.
Govor Srđanovog oca Rada ostao je zabeležen, a on je tada rekao: "Omladino, vama govorim, jer vas je ovde najviše. Pogledajte, svud okolo su humke vaše braće. Kada sam pre nepunu godinu i po dana u ovu grobnicu spuštao moga Vuja, kao da je onda ovo zlo i krenulo. Evo, danas, kad u ovu istu grobnicu spuštam i moga Srđa, nadam se da će ovo zlo da i stane. Danas mi je neobično teško jer dolaze mi mnogi prijatelji, poznanici i sugrađani da mi izraze saučešće, a neki od njih i da se pozdrave sa mnom, jer odlaze iz ovog grada i možda se nikad u njega neće vratiti..."
Godine 2014. Srđan je odlikovan posthumno Ordenom za humanost, ljudskost, koji dodeljuje Evropski pokret u Bosni i Hercegovini, a 2012. Aleksića je odlikovao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić Zlatnom medeljaom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
