Izvor: Politika, 25.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanja na zločince i heroje
Udruženje hrvatskih ratnih veterana u Karlovcu želi spomen-ploču vojnicima „NDH” ubijenim u poznatoj partizanskoj akciji Većeslava Holjevca u karlovačkoj bolnici
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – U Hrvatskoj se ljute kada im se spomene očijukanje s ustaštvom i „endehazijom” i skloni su da takva ukazivanja tumače i prikazuju kao navodna podmetanja i namerna ocrnjivanja Hrvatske i hrvatstva uopšte. Istovremeno, malo se čini na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stvarnom potiskivanju i uklanjanju tih recidiva najmračnijeg dela hrvatske bliže prošlosti o čemu govori i najnoviji primer iz Karlovca.
Koordinacija udruženja hrvatskih veterana proizašlih iz proteklog rata ovih dana uputila je Domu zdravlja u tom gradu zahtev za postavljanje spomen-ploče „u znak sećanja na hrvatske vojnike ubijene u Drugom svetskom ratu od strane komunista predvođenih Većeslavom Holjevcem”. Zahtev je predao predsednik te Koordinacije udruženja Petar Banić, koji objašnjava da su u toj organizaciji „došli do saznanja da je događaj koji se više od pola stoleća prikazuje kao junački pokušaj spasavanja partizana iz karlovačke bolnice na Dubovcu zapravo ratni zločin”.
Radi se, podsetimo, o poznatoj akciji karlovačkih partizana 17. novembra 1941. godine, kada je grupa od 24 partizana preobučena u domobranske uniforme s crvenim fesovima predvođena Holjevcem predveče mirno ušetala u karlovačku bolnicu da spasi svog zatočenog i ranjenog saborca. Njega, međutim, tamo više nije bilo jer je prebačen u tamnicu, pa su likvidirali četvoricu ustaša, a na izlasku iz grada su se sukobili s Italijanima i zarobili nešto naoružanja. Akcija je veoma odjeknula u to vreme kada je Hitlerova soldateska pritiskala celu Evropu, a koliko je bila smela dovoljno govori podatak da je tada u Karlovcu – važnom vojnom uporištu – bilo desetak hiljada neprijateljskih vojnika.
Banić sada navodi da su ubijeni „hrvatski vojnici” bili bolesni i da se „po svim pravilima, tada i danas, ubijanje bolesnika kvalifikuje kao ratni zločin”. Uz to kao svoj dokaz navode i tadašnje pismo Nade Dimić – inače partizanskog narodnog heroja iz tog kraja – koja u svojim uputama za akciju „traži da odmah po ulasku u bolnicu partizani zakolju vratare”. Zato Banić i udruženja koja predstavlja žele sada da postave i svoju spomen-ploču – pored one postojeće koja veliča ovu partizansku akciju.
„Namera nam je da postavimo ploču, da se zna da je ta grupa učinila ratni zločin, a ne herojsko delo. To je naše pravo, jer iz državnog vrha dolaze pritisci da se na novoj ploči antifašista navede ’herojsko delo’. Mi tražimo da se postavi ploča na kojoj će pisati da je ta grupa učinila ratni zločin nad hrvatskim vojnicima i bolesnicima te bolnice”, kaže Banić u ime onih u Karlovcu koji su se borili za nezavisnu Hrvatsku.
Ovo nije prvi ovakav pokušaj revizije istorije iz vremena narodnooslobodilačkog rata u Karlovcu. Još pre desetak godina je bilo pokušaja da se takođe narodni heroj Milka Kufrin proglasi ratnim zločincem, a akcija rušenja pruge između Zagreba i Karlovca u kojoj je učestvovala proglasi terorističkim aktom. To naravno nije uspelo, ali je kao i ova najnovija akcija u stvari poslužila da se kod novih generacija unese sumnja u antifašizam tako što će ga što više izjednačiti ili barem staviti i isti nivo s fašizmom. Najistaknutiji takav primer je uporno nastojanje da se izjednače Jasenovac i Blajburg, odnosno ustaški konclogor smrti sa mestom gde su stradali ustaški kvislinzi.
Većeslav Holjevac, inače, i danas je u Zagrebu upamćen kao njegov najuspešniji i najcenjeniji gradonačelnik, koji je glavni grad Hrvatske vizionarski preveo preko Save i udario temelje savremenog Novog Zagreba. Zbog toga su mu Zagrepčani na ulasku u grad podigli veliki spomenik.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 26/05/2008.]
