Izvor: Politika, 21.Sep.2010, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sava potapa Hrvatsku
Bitka za spas dvadesetak naselja od nabujale Save na području Zagreba i Siska
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 21. septembra – Posle Slovenije nabujala Sava i njene pritoke nanose ogromne štete Hrvatskoj, a vodeni talas sada ide nizvodno od Zagreba i Siska. Prestanak obilnih kiša doneo je i izvesno smanjenje vodostaja između slovenačke granice i Zagreba, ali je zato celu proteklu noć trajala bitka za spas dvadesetak naselja uz Savu na području Siska, gde je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zabeležen do sada najveći vodostaj od kada se on prati – preko 680 santimetara.
Najviše su stradala naselja uz desnu obalu reke, jer na levoj strani su pre nekoliko godina obnovljeni i dozidani nasipi. Nivo vode je tako visok da je na delu kod opštine Orle nedaleko od Zagreba jednostavno prelila nasipe, a na nekoliko mesta ga i probila, najverovatnije zbog dotrajalosti.
Da je to tako upozoravaju i stanovnici poplavljenih mesta, koji se čude postupku Hrvatskih voda da obnavljaju nasipe na levoj obali, na kojoj je Zagreb, a ne i na desnoj kada je poznato da Sava „udara” baš u tu svoju obalu.
Poplavljena su mnoga naselja pa se njihovim žiteljima dostavlja neophodna hrana i voda za piće. Pod vodom su mnogi regionalni i lokalni putevi. Najkritičnije je protekle noći bilo kod naselja u opštini Orle, uzvodno od Velike Gorice kraj Zagreba, gde je voda prodrla kroz nasip i razlila se po širem području.
„Noć je bila teška. Krpili smo nasip gde je probijen, ali su nam dva sela ostala potpuno odsečena i jutros smo čamcima otišli do njih. U jednoj je kući zatvoreno čak 15 ljudi”, kaže načelnik te male opštine Ivan Petko.
U spasavanju ugroženih i njihovoj evakuaciji učestvuje 500 pripadnika Hrvatske vojske, brojni vatrogasci i civilna zaštita.
Jutros je poplavljena područja uz Savu obišla premijerka Jadranka Kosor i pod pritiskom sve glasnijih kritika iz poplavljenih sela i javnosti zatražila detaljne izveštaje od Hrvatskih voda, preduzeća koje održava vodotokove u zemlji.
R. Arsenić
-----------------------------------------------------------
Srbija mirno čeka poplavni talas Save
Srbija može mirno da očekuje poplavni talas Save koji je poharao Sloveniju i Hrvatsku, saglasni su stručnjaci iz domaćih vodoprivrednih preduzeća.
Bez obzira na to što je nivo reke u Zagrebu ovih dana bio najviši u poslednjih 50 godina, vodotok Save u Srbiji dospeva u mnogo šire i dublje korito, gde ima dovoljno prostora da se razlije i ublaži udarnu snagu talasa.
Dunav je sada miran, tako da će se Sava na ušću pomešati sa tihim vodama, umesto da se dve plavne struje susretnu i uzajamno pojačaju. Na ruku nam ide i to što su nivoi pritoka Save niski i što nema kiše. Svi oni faktori koji su se u toku leta nekoliko puta spojili i stvarali ublaženu verziju „savršene oluje” koja je tutnjala srpskim priobaljem – sada će izostati.
Srpski sistem za odbranu od poplava je, kako tvrde nadležni, razgranat i dobro projektovan, ali nije u najboljem stanju. U njega se od kraja osamdesetih godina prošlog veka toliko malo ulagalo da u poslednjoj deceniji, kada je država ponovo počela da brine, više novca odlazi na održavanje, to jest na popravke i učvršćivanje nasipa, nego na gradnju vodoutvrda i brana na mestima gde ih nema iako su neophodni. Tek do kraja godine ili do proleća biće, na primer, gotovo uređenje zaštite na delu Save oko Šapca, koji bi sada bio izložen nevoljama da nam se sprema jači poplavni talas.
Ni u Beogradu ne očekuju da će biti na iskušenjima kada Sava nabuja. Jedan od najkritičnijih nasipa, onaj kod Ade Ciganlije, nedavno je rekonstruisan i nadograđen na nižim deonicama. I obaloutvrda na Makiškom polju povišena je na nivo koji može da odoli vodama kakve nadođu jednom u sto godina. Potencijalno nezgodna mesta na Savi su nizvodno od Ostružničkog mosta, kod Bare Venecije i Kule Nebojše, kaže Ivan Karić, pomoćnik direktora „Beograd voda”. Pošto nema kiša, manji vodotokovi bi trebalo da ostanu mirni, što znači da glavni grad gotovo sigurno neće biti pritisnut izlivima ni iz zaleđa.
Za uređenje srpske odbrane od velikih voda državni budžet hronično odvaja manje svote od onih koje nam kreditima daje Svetska banka. Ni to nikako nije dovoljno, tako da bezmalo svake godine novac koji nije nađen za ulaganja i održavanje vlada mora da obezbedi za otklanjanje štete. Ove sezone je na to ime do polovine avgusta isplaćeno oko 150 miliona dinara, što bi, da je izdvojeno na vreme, finansiralo barem dva projekta uređenja vodotokova. Vodoprivredna preduzeća upravo završavaju svoje predloge nužnih zahvata i neophodnih budžeta za sledeću godinu, ali sumnjaju da će dobiti mnogo više nego inače.
– Svake godine pravimo tri plana. Maksimalan, koji kandiduje sve potrebne radove, optimalan, koji pokušava da nađe sredinu, i minimalan, koji na kraju bude usvojen. Nema naznaka da će budžet za sledeću sezonu biti povoljniji – kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbija voda”.
Sredstava su obezbeđena da u narednih šest meseci bude završeno uređenje odbrane na Jadru, Tamnavi, Mlavi i kod Golupca, redovno „potapanim” krajevima. Izrada mape plavnih zona započeta je tek sada, opet zahvaljujući međunarodnim sredstvima koja je darovala Evropska delegacija u Srbiji. Mapa neće biti puki popis područja podložnih poplavama, koji već i građani, a kamoli stručnjaci, znaju napamet jer ga izlivi reka „ispisuju” svake godine, nego softver za simulaciju. Taj program će moći da uračuna razne hidrološke i vremenske faktore, prikaže kako bi oni delovali zavisno od mogućih visina nasipa, izgradnje brana ili retenzija.
– Znamo gde reke plave, ali potrebni su nam novi hidrološki proračuni. Ima mesta gde se stogodišnje vode sada javljaju dvaput u pet godina. Modeli će pomoći projektovanju, planiranju i raspoređivanju neophodnih sredstava. Mapa je značajna i zato što će dati osnov osiguravajućim društvima za odlučivanje o izdavanju polisa. U svetu osiguravajuće kuće izdvajaju veliki novac za odbranu od poplava jer im se to isplati više nego da plaćaju odštete. Kod nas one nemaju tu ulogu, a bile bi poželjne, jer nema države, koliko god bila bogata, koja može sama da plati izgradnju potpunog zaštitnog sistema. Uostalom, logičnije je da onaj ko želi da podiže kuću u plavnoj zoni uplati polisu i da mu osiguravajuće društvo daje odštetu nego da to padne na teret države i svih poreskih obveznika – objašnjava Marjanović.
V. Vukasović
objavljeno: 22.09.2010.
