Izvor: S media, 04.Jun.2009, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sastanci na vrhu jačaju mir i saradnju
Šefovi država regiona obavezali su se, u završnoj deklaraciji konferencije o regionalnoj kulturnoj saradnji na Cetinju, da će učiniti sve da brigu o kulturnom nasledju uvrste u prioritete državnih politika i da će promovisati dijalog kao temelj dalje saradnje.
U deklaraciji samita, čija je tema bila "Raznolikost kulturne baštine - upravljanje i turistiscka promocija", istaknut je značaj promovisanja održivog razvoja i uloge koju u svakoj razvojnoj strategiji mora imati >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kulturna baština, posebno u okvirima turističkog razvoja.
Predsednici država Jugoistočne Evrope naglasili su u deklaraciji i važnost unapredjivanja kulturne saradnje i stalnog podsticanja poštovanja i tolerancije medju ljudima.
"Predstavnici zemalja regiona izjavili su da će stvarati modele podrške promovisanju principa demokratije i vladavine prava kroz kulturu i slaviti kulturnu baštinu kao stecište svih raznolikosti i iz nje učiti kako nasraznolikosti zbližavaju", navodi se u deklaraciji.
"Bićemo posvećeni osmišljavanju mehanizama podrške kulturnoj raznolikosti, čime ćemo afirmisati multikulturalizam, kao temelj društava koja danas predstavljamo", poručili su šefovi država Jugoistočne Evrope.
Samit na Cetinju održan je pod pokroviteljstvom predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, u saradnji sa Uneskom i Savetom Evrope.
Na Samitu su učestvovali predsednici država regiona: Albanije Bamir Topi, Bugarske Georgi Parvanov, Hrvatske Stjepan Mesić, Makedonije Djordje Ivanov, Srbije Boris Tadić, Slovenije Danilo Tirk, kao i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović. U radu skupa učestvovali su i generalni direktor Uneskoa Koićiro Macura i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis.
Macura je ocenio je da je zahvaljujući stalnom dijalogu na visokom nivou stvorena nova slika Jugoistočne Evrope, koju su u prošloj deceniji obeležili konflikti, i državama regiona poručio da će ta agencja UN dosledno podržavati sva nastojanja lidera Balkana koja vode ka prevazilaženju nesuglasica iz prošlosti.
Prema njegovim rečima, zaštita kulturnog nasledja ne može se zamisliti bez očuvanja raznolikosti, multikulturnog dijaloga i razumevanja.
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izrazio je zadovoljstvo zbog činjenice da su zemlje Jugoistočne Evrope potpisale Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti kulturnog nasledja, čime je podvučen značaj koji očuvanje baštine ima za svaku od država regiona.
Prema njegovim rečima, koncept odgovornosti i očuvanje kulturnog nasledja na nekoj teritoriji značajniji je od pitanja vlasništva nad baštinom.
Predsednik Srbije Boris Tadić je učešće na skupu iskoristio kako bi pažnju medjunarodne javnosti skrenuo na pokušaje Albanaca da falsifikuju istoriju svojatajući srpsko kulturno nasledje na Kosovu i Metohiji.
Kako je naglasio, medjunarodne organizacije, uključujući Unesko i Savet Evrope, ne smeju ostati neme pred takvim pokušajima.
"Vlasti u Prištini pokušale su da zloupotrebe srpske verske objekte na Kosovu u opasnoj igri stvaranja identiteta. Iznova i iznova pojavljuju se publikacije u kojima se iznose nečuvene tvrdnje da je srpsko pravoslavno nasledje iz srednjeg veka zapravo albansko nasledje", izjavio je Tadić obraćajući se kolegama na plenarnom delu skupa.
Za diplomatske napore Srbije veoma je značajno to što je Macura, u susretu sa Tadićem na margini samita, podržao stav zvaničnog Beograda da niko nema pravo da svojata srpsko kulturno nasledje na Kosovu i Metohiji.
Tadić je novinarima nakon tog sastanka izjavio da je u razgovoru sa Macurom dobio uveravanja da će na sledećem sastanku Uneskoa u Sevilji biti definisano da je pravoslavno kulturno nasedje na Kosovu i Metohiji nasledje srpskog naroda.
"Srbija će uvek na tome insistirati. Ja sam u razgovoru istakao da takozvana država Kosovo postoji u planovima Prištine 13 ili 14 meseci, a da kulturno nasledje srpskog naroda na KiM postoji vekovima", naveo je Tadić.
"Takozvana država Kosovo nema pandana u istoriji na Kosovu i Metohiji, jer Kosovo kao država nikada nije postojalo u istoriji sveta. S druge strane, kulturno nasledje na Kosovu i Metohiji postoji vekovima, i srpska država na Kosovu je postojala i u vreme kada je nicalo to kulturno nasedje i koje je, hvala bogu, postalo i deo
svetske kulturne baštine", rekao je Tadić.
Prema Tadićevim rečima, srpsko kulturno nasledje treba da vrši pozitivan uticaj na sve koji žele da ga prihvate ali niko nema pravo da ga svojata kao da je njegova imovina.
"U tom smislu Srbija i srpski narod doprinose kulturnom nasledju čitavog regiona", objasnio je Tadić.
Veliki publicitet je u danima uoči samita dobila činjenica da na njega nije pozvan predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, iako je Crna Gora priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Zvanični razlog je to što je koorganizator samita Unesko, koji je agencija UN.
Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je, medjutim, u plenarnom delu samita negodovanje zbog neprisustvovanja predstavnika kosovskih Albanaca, ocenivši da izostanak Sejdiua ne doprinosi dobroj regionalnoj saradnji.
Predsednik Srbije Boris Tadić je, reagujući na tu primedbu, izjavio da nema ništa protiv toga da Kosovo na regionalnim i svetskim forumima učestvuje pod nazivom UNMIK-Kosovo, kako je defnisano rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Tadić je da rekao da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ali da, s druge strane, nema ni nameru da izoluje ljude na Kosovu i Metohiji, bez obzira da li su Srbi ili Albanci.
"Legitimno je da predsednik Albanije zastupa i prava kosovskih Albanaca pošto i ja zastupam prava Srba gde god nastupam, kao što predsednik Crne Gore zastupa prava Crnogoraca u Lovćencu ili Kosovskoj Mitrovici", objasnio je predsednik Srbije.
"Srbija ima najbolje moguće namere prihvatajući legitimna prava albanskog naroda, ali sa druge strane štiteći svoja prava i legitimne interese mirnim putem i principijelnom politikom ne samo na globalnim već i na regionalnim forumima", rekao je Tadić.
Generalni direktor UNESKO-a Koićiro Macura ocenio da Cetinje ima "izuzetnu univerzalnu vrednost", ali da bi bilo upisano na listu svetske bastine potreban je plan koji će garantovati da će ta vrednost biti trajno očuvana.
Macura koji je na Cetinju učestvovao na samitu šefova država regiona, posvećenom kulturnoj raznolikosti, rekao je na konferenciji za novinare nakon skupa da postoji plan za Cetinje koji je usvojila Vlada Crne Gore, ali da "nije dovoljan samo list papira".
Potrebno je da taj plan bude i realizovan, upozorio je Macura.
Predstavnik crnogorskog Ministarstva kulture je na jučerasnjem sastanku eksperata uoči današnjeg samita najavio da će Crna Gora do 2011. godine pripremiti dokumentaciju za predlog da crnogorska istorijska prestonica bude upisana na listu svetske kulturne baštine.
