Izvor: Politika, 25.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo Srbima ima ko da sudi
Brčko - Ovovremeni trend "edukovanja" ciljnih grupa u Bosni i Hercegovini zahvatio je" mnoge institucije. A da su i u organima pravosuđa skloni da prihvate novotarije, potvrđuje serija javnih tribina o organizaciji, nadležnostima i funkcionisanju Suda BiH i Tužilaštva BiH. Po jedan činovnik iz ova dva pravosudna organa (u rangu savetnika), predvođeni predstavnikom Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske, posle priređenih predavanja u Foči, Zvorniku i Bijeljini, obreli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se pre neki dan i u Brčkom.
U Domu kulture učesnike tribine čekala je latinicom štampana brošura sa podacima o osnivanju, organizacionoj strukturi i nadležnostima Suda BiH i Tužilaštva BiH. Skup je započeo dvema primedbama učesnika srpske nacionalnosti. Dok se prvom tražilo objašnjenje zašto brošura nije štampana i ćiriličnim pismom, druga je iskazana pitanjem otkud jednonacionalni (bošnjački) sastav trojice gostiju uvodničara na tribini. Usledilo je već poslovično neubedljivo obrazloženje da je reč o slučajnom previdu.
Predstavnik Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske Sanjin Bogunić napomenuo je da je Sud Bosne i Hercegovine 2000. godine proglasio visoki predstavnik u BiH, te da ga čine tri odeljenja: krivično, upravno i apelaciono. Posebno je istakao da su u sastavu Krivičnog odeljenja tri odseka: za ratne zločine, za organizovani privredni kriminal i korupciju i za opšti kriminal. Ćazim Hasanspahić, uz podatak da je parlament BiH u oktobru 2003. usvojio Zakon o Tužilaštvu BiH koji je donesen odlukom visokog predstavnika u avgustu 2002. godine, predočio je i strukturu Tužilaštva BiH. Kazao je da je pored glavnog tužioca, koji je državljanin BiH, domaćih tužilaca 15, a stranih deset, odnosno da ih je pet u Odseku za opšti kriminal, osam u Odseku za organizovani kriminal i 11 u Odseku za ratne zločine.
Na sva pitanja, među kojima najviše beše onih zašto se na optuženičku klupu u Sudu BiH izvode gotovo isključivo Srbi, osumnjičeni za ratne zločine, nisu se čuli ubedljivi odgovori. Ukazivano je na nedostatak visokostručnog kadra u pravosudnim institucijama BiH, uz opasku da im je Haški tribunal s poverenjem prosledio brojne predmete. Da bi se u Bosni i Hercegovini 13.000 prijavljenih lica za ratne zločine podvrglo sudskom postupku, trebalo bi, prema oceni s kojom su ovi iz Sarajeva poslati na put, neuporedivo više tužilaca i sudija.
Nije vredelo Nikoli Ristiću - predstavniku oko 1.500 Srba koje su u noći između 14. i 15. septembra 1992. godine zarobili pripadnici muslimansko-hrvatskih paravojni, pošto su im popalili kuće i na kućnom pragu usmrtili 67 golorukih meštana - da podseća da je u njegovom kraju počinjen "školski primer etničkog čišćenja", niti da insistira na odgovoru zašto se Sud BiH oglušuje o tužbu pa još niko od osumnjičenih nije seo u optuženičku klupu. On odgovor nije ni očekivao, budući da se bukvičkim žrtvama do sada niko nije bavio. Ristić je ispričao kako je nedavno iskopavanje posmrtnih ostataka jednog Srbina ubijenog posle zarobljavanja nadgledao policajac koji je njih, zarobljenike, čuvao u logoru.
Sudeći po reagovanju predstavnika Helsinškog odbora, Suda BiH i Tužilaštva BiH, ni kazivanje Milorada Zimonjića, predsednika Udruženja nestalih srpskih boraca i civila opštine Brčko, nije im se "uklapalo" u koncept edukacije.
"Na jednom sastanku kojem je prisustvovala i Karla del Ponte rekao sam da su svi zločini isti i da ne može biti optužena samo jedna strana. Mrštila se kada sam govorio o zločinima nad Srbima", rekao je Zimonjić. Prema njegovim rečima, i pravosuđe u distriktu Brčko prema ratnim zločinima odnosi se zavisno od toga koje je nacionalnosti onaj kome se sudi. "Videli ste kako je nedavno Osnovni sud u Brčkom izrekao oslobađajuću presudu Peri Kovačeviću, mada je svedočenje potvrdilo navode iz optužnice da je kriv za nestanak i ubistvo četiri Srpkinje. Da je kojim slučajem bio Srbin, dobio bi 20-30 godina robije", bio je kategoričan Zimonjić.
[objavljeno: ]
