Izvor: Politika, 20.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa tri jaja traži vodu
Franjo Filipović na neobičan način otkriva podzemne izvore, kopa bunare, pravi i svira različite instrumente, „priča” sa zmijama...
Prijedor – U Ljubiji, bivšoj rudarskoj varošici nedaleko od Prijedora, živi Franjo Filipović koga Ljubijanci uglavnom znaju po nadimku Fila. Dobio ga je, vele njegovi poznanici, sasvim zasluženo jer je bistar poput poznatog advokata.
Ovaj 47-godišnjak uistinu je univerzalan i nisu mu strana različita zanimanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Uz to ima moć da pomoću jaja, kaže, pouzdano otkriva podzemna nalazišta vode. Dovoljno je, ističe Fila, da se u ruci u kojoj je vertikalno poređano tri jajeta, ono u sredini zavrti i tu je voda sigurno.
– Verujte, nikada nisam omanuo. Gde god sam stao i kazao ljudima da kopaju, tu je bila voda. Ne zaboravite, sav život potiče iz jajeta pa je i ovo znak da sam u pravu – govori čovek iz koga naprosto naviru reči u želji da predstavi sve ono što je do sada uradio. Kaže da je u horoskopu Vodolija, pa i to dovodi u vezu sa njegovim neobičnim darom.
Fila je već sa dvanaest godina počeo da se bavi vodom. Sa ocem je kopao i čistio tuđe bunare, a posle se osamostalio.
Franjo Filipović je po zanimanju bagerista i gotovo sav radni vek proveo je u prijedorskom rudniku. Kako je rudnik Omarska poprilično udaljen od Ljubije, ovaj neimar, kako ga često zovu komšije, ustaje ujutro u četiri sata da bi stigao na posao. Kuća mu je na osami i gotovo četiri kilometara od njega, nema žive duše. Jada se da je već nekoliko godina bez struje i da živi uz sveću jer je neko ukrao bakarnu žicu na dalekovodu. Sa suprugom Slavicom ima četvoro dece koji su, kako saznajemo, odlični studenti i dobri đaci. Ne žali, kaže, što nije uspeo da završi započetu teologiju u Sarajevu niti školu za policajce.
U vreme kada nije na poslu ili kada ga ne zovu da otkriva vodenu žilu, kopa ili čisti bunare, Fila pravi razne instrumente i svira u njih. U maloj, trošnoj roditeljskoj kući, sagrađenoj početkom šezdesetih godina prošlog veka, Fila poseduje pravi arsenal tambura, frula, šargija... Sve je on to sam napravio. Dok uzima frulu kazuje da je imao tu čast da se sastane i sa Borom Dugićem i sa njim zasvira.
N-edirnuti predeli u malom zaseoku Jezerica, u kome živi Fila, odaju svu lepotu prirode koja mu na kućni prag dovodi zmije. Ni one mu nisu strane jer je savladao njihov „jezik” i tačno zna na koji način da ih priziva.
– Ne plašim ih se. Dovoljno je da im zasviram nekoliko taktova na fruli i one same dođu – sa osmehom priča Fila.
I dok nas ispraća, ne može, veli, a da ne spomene pokojnog oca koji je bio hrabri borac u Drugom svetskom ratu. U legendarnoj bici na Neretvi je ranjen, a nakon toga dobio je silna odlikovanja sa kojima se Fila i danas ponosi.
I. Kotlić
[objavljeno: 21/05/2008.]
