Izvor: Politika, 04.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa tatom i bratom u lov na lisicu
Među članovima Lovačkog udruženja „Vukovi sa Drine” iz Zvornika ima mnogo rođaka - braće, očeva i sinova
Zvornik – Lovačka udruženja u priobalju Drine okupljaju mnogo porodica, a ponekad i sve njihove „muške glave”, jer se ljubav prema lovu prenosi s kolena na koleno. Među 270 članova LU „Vukovi sa Drine” iz Zvornika dosta je braće, očeva i sinova, pa se tako često u lovištima i zapeva „Nas dva brata, oba pušku nosimo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << malo lovimo, najviše se provodimo”.
Risto Alempić iz Drinjače lovac je duže od dve decenije, a ljubav prema lovu i prirodi preneo je i na sinove Dragomira i Milomira. Dragomir (32), deminer u oružanim snagama BiH, je još kao sedmogodišnji dečak sa ocem i komšijama odlazio u lov najčešće noseći ranac.
„Najviše idem u lov na lisicu i zeca. Odlazimo grupno i polazak je obično iz naše kuće. Otac je predvodnik naše družine, njegova se reč sluša i poštuje”, kaže Dragomir, predsednik lovačke sekcije u Drinjači.
Mlađi brat, Milomir je lovočuvar i zadovoljan je što je sve manje krivolova na ovom prostoru. On je lovac od 2000. i „specijalizovao” se za divlje svinje, ulovivši ih više od 30.
Marko, Pero i Borisav Mijić iz sela Malešić „zaštitni su znak” svoje lovačke sekcije, a želju za lovom nasledili su od oca Milana, strastvenog lovca. Pero (67) je nakon više od 35 godina staža sada počasni član LU „Vukovi sa Drine”, a njegovim stopama krenuo je i sin Miladin.
„Lov mi znači život, jer se u prirodi najbolje osećam i iako me pomalo godine sustižu, ne mogu da zamislim da sa prijateljima ne izađem u lovište”, kaže Pero.
Pre 12 godina, članovi zvorničkog društva postali su i Marko i Borisav. Marko (60) je član Upravnog odbora i delegat u Skupštini svoje lovačke organizacije i kaže da u njegovoj sekciji svi „dišu” kao jedan, jer su godinama zajedno i dobro se poznaju.
Tri godine mlađi brat Borislav ističe da nije nikad potegao pušku na plemenitu divljač i da nišani jedino na štetočine. Priroda i druženje uvek su ispred lova kod braće Mijić, koji su dali veliki doprinos u mnogim akcijama koje su njihova sekcija i lovačko društvo organizovali u izgradnji lovno-uzgojnih i lovno-tehničkih objekata. Kao vrsni majstori zajedno sa kolegama iz sekcije Petkovci, pre nekoliko godina izgradili su lovačku kuću na brdu Obrtak, koja je ponos svih lovaca, ali i meštana ovog kraja.
U lovačkoj sekciji Čelopek su braća Dragan i Mićo Vasiljević. Dragan, vozač u „Drinatransu”, lovac je od 1989, a Mićo od 1992. godine. U proteklom mandatu Dragan je bio predsednik Skupštine, dok je od pre nekoliko meseci Mićo izabran za predsednika LU „Vukovi sa Drine”.
„Vozim autobus na dugim, najčešće međunarodnim linijama i druženje u prirodi omogućava mi da se sklonim od ubitačne civilizacije i brzog života”, kaže Dragan. Iz bogate lovačke biografije Dragan izdvaja događaj od pre osam godina kada mu je u rejonu Kamenice zakočio okidač „karabina” dok se razjarena divlja svinja ustremila prema njemu, ali je ipak, odstrelio kapitalca teškog 120 kilograma.
Na početku lovne karijere njegov brat Mićo imao je sreću da sa dva metka, ispaljena jedan za drugim, odstreli zeca i fazana, što je bio veliki događaj za lovca početnika.
U sekciji Čelopek već devet godina su i braća Vladan i Mladen Erić, kojima lov nije u prvom planu, nego druženje.
„Nismo, kako to neki vole reći, ’lovci-mesaroši’ . U lov i prirodu idemo jer volimo da se opustimo od svakodnevnih poslova”, kažu Erići koji imaju odlične pse, verne pratioce u lovu i u domaćinstvu.
Dok je Alempića, Mijića, Vasiljevića, Erića i drugih sličnih porodica ne treba brinuti za budućnost lovačkog udruženja, uzgoj i zaštitu divljači, te izgradnju lovno-uzgojnih objekata.
S. Popović
[objavljeno: 05/11/2008]
