Izvor: Politika, 21.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa hladnog Baltika na topli Jadran
Priča o ljubavi Agate iz Gdanjska i Zlatka iz Starog Bara završiće se brakom, a Poljakinja će ubuduće sarmu praviti ne od slatkog, već od kiselog kupusa
Bar – Poljakinja Agata Kocinska već četiri i po godine živi u Crnoj Gori. Došla je kao predstavnik poljske turističke agencije „Skarpa”, a ostala zbog ljubavi prema Starobaraninu Zlatku Jankoviću. Agata kaže da je Crna Gora po mnogo čemu podseća na rodnu zemlju, ali da postoje i brojne razlike. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Odrasla je u Gdanjsku, na severu Poljske, gde joj žive roditelji i mlađi brat. Uz osmeh veli da je, u stvari, samo hladno Baltičko more zamenila toplim Jadranom i da se toliko srodila sa Crnom Gorom da joj se često dogodi da pri povratku sa izleta iz Hrvatske ili Albanije, čim zakorači u Crnu Goru, telefonira i kaže „prešli smo našu granicu”.
Agata je turistički vodič agencije „Antibaris” iz Bara, čiji je vlasnik Zlatkov otac Đona. Agata je još od malena, u Gdanjsku, gledala sa koliko uživanja znamenitosti njenog grada obilaze nemački turisti i to je jedan od razloga što je zavolela poziv turističkog vodiča.
– Volim ovaj posao jer je dinamičan i kreativan. Obilazim lepa mesta, trudim se da turistima što bolje približim istoriju, običaje i način života na ovim prostorima. Znam šta ih najviše zanima jer znam šta znači boraviti u stranoj zemlji. Poljaci imaju malo informacija o Crnoj Gori, a ponekad i potpuno pogrešne predstave o ljudima i dešavanjima. Zadovoljna sam kad tokom boravka uživaju i odu sa pozitivnim utiscima. To je najbolja reklama koja će dovesti i druge goste, prijatelje onih koji su bili ovde. Poljake oduševljava gostoprimstvo i prirodnost Crnogoraca. U Baru im se posebno dopadaju stari grad i maslina na Mirovici. Uvek se iznenade kada pomenem planinu Rumiju, jer i u Poljskoj postoji mesto koje se tako zove. Ponekad me pitaju zašto u gradu nema više ribljih restorana i često naručuju kafu koju mnogi od njih prvi put probaju. Sećam se da je i meni, kada sam došla, toliko toga bilo neobično, kao što je, recimo, spremanje sarme sa kiselim kupusom, jer se u Poljskoj ona priprema isključivo od svežeg, objašnjava Agata, koja je, inače, završila muzičku akademiju u Poljskoj. Snalazi se veoma dobro sa notama, ali i sa stranim jezicima. Tek po dolasku u Bar počela je da uči srpski, a potom je u Kotoru pohađala kurs za turističkog vodiča.
– U početku mi je bilo teško jer sam osim istorije učila o zakonima, ekonomiji, marketingu i stalno sam nailazila na nove reči. Nema turističkih brošura na poljskom jeziku pa prevodim tekstove i zanimljivosti o kojima pričam gostima, naglašava Agata.
Za dvadesetak dana Zlatko i Agata bi trebalo da ljubav krunišu brakom. Venčanje će biti obavljeno u njenoj domovini, u Poljskoj. Uskoro odlaze u Beograd po vizu. Porodica Janković – Kocinski bi narednog leta, početkom jula, trebalo da doboje prinovu.
– Rođen sam 6. jula i niko srećniji od mene ne bi bio nego da se naše dete rodi na taj dan, ali bitno je da sve prođe kako valja, pomalo sramežljivo kaže Zlatko. On je uz Agatu naučio osnove poljskog jezika pa redovno iznenadi poljske turiste koji su veoma zahtevni.
– Trudimo se da im u svemu izađemo u susret, ali postoje stvari na koje ne možemo da utičemo. Poljake najviše nervira nedostatak vode, previsoke cene a ponekad negoduju i kad čuju ruski jezik, veli Zlatko, koji kao i Agata ima 27 godina. Zajednička strast im je putovanje i svaki odmor koriste da se negde otisnu. Naredno putovanje u Poljsku s nestrpljenjem očekuju.
Milan Vujović
[objavljeno: 22/01/2009]
