Izvor: Politika, 17.Mar.2011, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija neće menjati svoj stav prema BiH
Sve odluke unutar republike moraju se donositi isključivo uz saglasnost dva entiteta i tri konstitutivna naroda i bez mešanja međunarodne zajednice, objašnjava ruski diplomata
Sarajevo – Aleksandar Bocan Harčenko, aktuelni ambasador Ruske Federacije u BiH, odlično poznaje prilike, ne samo u republici nego i na Balkanu, jer je dobar deo svog života proveo na ovim prostorima. Diplomatsku karijeru započeo je pre tridesetak godina u Beogradu, od početka je bio uključen u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diplomatske procese koji su pratili raspad bivše Jugoslavije. U svojoj zemlji uživa ugled vrhunskog stručnjaka za region Balkana, profesionalca izražene energije, diplomate koji je vrlo odlučan u svojim stavovima.
U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” Harčenko govori o trenutnoj situaciji u BiH, koju je njegova zemlja priznala i poštuje njen suverenitet i integritet, te o nekim veoma važnim pitanjima za evropsku budućnost republike.
Na početku razgovora Harčenko podseća da je Rusija garant Dejtonskog mirovnog sporazuma i da Moskva ne namerava da menja stav u odnosu na BiH, a to podrazumeva zalaganje da se „sve odluke unutar zemlje moraju donositi samo i isključivo saglasnošću dva entiteta i tri konstitutivna naroda, i bez mešanja predstavnika međunarodne zajednice”.
Ruski diplomata apostrofira i stav zvanične Moskve da Kancelariju visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu treba zatvoriti i prestati sa upotrebom bonskih ovlašćenja, jer su ona postala „deo problema, a ne rešenja spornih pitanja”.
U političku stabilnost BiH Rusija je uključena kao članica Saveta bezbednosti UN i Saveta za sprovođenje mira (PIK). Kakav je stav vaše zemlje o pitanju formiranja vlasti u BiH, s obzirom na to da proces traje bezmalo pet meseci?
Zabrinuti smo, ali se nećemo mešati i davati neke recepte. Pitanje formiranja vlasti je unutrašnja stvar, posao koji moraju završiti domaći politički lideri, i ja verujem da će oni uspeti da se dogovore pre sednice PIK-a koja je zakazana za kraj ovog meseca. Ključ za prevazilaženje problema jeste u poštovanju principa rotacije na nekim čelnim i važnim pozicijama i u uvažavanju interesa sva tri konstitutivna naroda.
Predstavnici hrvatskog bloka, odnosno dva HDZ-a, Dragan Čović i Božo Ljubić zamolili su vas da na predstojećoj sednici PIK-a podržite njihov stav o ugroženosti Hrvata u BiH. Hoćete li to i učiniti?
Ne radi se o tome da su oni mene zamolili. Stav Rusije, kao zemlje koja je članica PIK-a i garant Dejtonskog sporazuma, jeste da se mora poštovati interes i hrvatskog naroda, jednog od tri konstitutivna u BiH. Da problem postoji, evidentno je. Vlast može biti efikasna i funkcionalna samo pod uslovom ako je uspostavljena u skladu sa Dejtonskim sporazumom, o čijem doslednom sprovođenju brine PIK i zato mi smatramo da ova institucija mora posvetiti pažnju i pitanju o kojem govorimo.
Rusija već duže upozorava da je došlo vreme za promenu načina delovanja međunarodne zajednice u BiH. Šta bi to, zapravo, trebalo da podrazumeva?
„Jezgro” ovog stava jeste zatvaranje OHR-a koji je, to je nepobitno, odigrao značajnu ulogu neposredno nakon ratnih sukoba. Međutim, prilike su se promenile, uz sve poteškoće BiH je napredovala tako da je došlo do nekog sukoba između razvoja zemlje i načina delovanja OHR-a i mehanizama koje koristi visoki predstavnik. Mi smo još 2007. godine podržali odluku o zatvaranju OHR-a i proces tranzicije u misiju EU.
EU već je najavila promenu modaliteta svog prisustva i delovanja u BiH. Kakva je pozicija Moskve u tom novom projektu koji priprema Brisel?
BiH je snažno evropski orijentisana zemlja, priključenje EU jeste njen strateški cilj i sasvim je razumljivo da Evropa želi da u tome odigra ključnu ulogu, da svojim pojačanim delovanjem pomogne BiH da postane članica. Novi šef delegacije EU u BiH neće koristiti mehanizme koje je koristio visoki predstavnik i to je nešto u čemu su saglasne Rusija i EU. Dakle, mi principijelno podržavamo način promene međunarodnog prisustva u BiH, a ozbiljniju raspravu o tome očekujemo na narednoj sednici PIK-a.
Jesu li moguće promene Dejtonskog sporazuma i da li je, kako to neki tvrde, ovaj sporazum potrošen?
On i dalje ima ulogu uspostavljanja ravnoteže i kompromisa, on je temelj uređenja BiH kao decentralizovane države. Njegove promene moguće su samo na osnovu dogovora, dijaloga i konsenzusa dva entiteta i tri naroda i, naravno, bez stranog mešanja. Nametanje rešenja po želji jedne strane ne dolazi u obzir.
Prilično dugo na konsenzus čekaju i tri važna pitanja: ustavne promene, popis stanovništva i državna imovina. Hoće li „presuditi” međunarodna zajednica?
Ne. Međunarodna zajednica može samo da pomogne i ta pomoć, koja ne može značiti bilo kakvo nametanje, dobrodošla je. Inače, rešavanje svih ovih pitanja je neophodno i sa tim se slažu i domaći političari. Ima razlika u mišljenjima, ali do rešenja je moguće doći, uključujući i promene Ustava u skladu sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava.
Političari iz Sarajeva vas kritikuju, kažu da se „previše družite” sa predsednikom RS Miloradom Dodikom i da se na sednicama PIK-a „ponašate u korist jednog naroda i jedne politike”?
Ja se ponašam kao ambasador Rusije u BiH i zastupam interese svoje zemlje. Moram da kažem da postoji velika podudarnost stavova Rusije i RS, pre svega u vezi sa poštovanjem Dejtonskog sporazuma. Mi potpuno podržavamo RS i njeno rukovodstvo, slažemo se u oceni da su jednostrane promene Dejtona opasne i da bi destabilizovale BiH. Naši bilateralni odnosi dosta su izraženi na svim nivoima, ruski kapital prisutan je u različitim oblastima u Srpskoj, imamo zajedničke projekte koji su značajni za BiH. Imamo nameru, želju i volju da naše prisustvo proširimo i na FBiH i nadam se da će do te nove faze razvoja bilateralnih odnosa doći odmah nakon uspostavljanja vlasti.
Različito gledanje na blisku prošlost i zločine koji su se tokom rata dogodili na sve tri strane i dalje opterećuje odnose u BiH i podiže tenzije što se potvrdilo i u slučaju hapšenja generala Jovana Divjaka.
To jeste problem. Rusija smatra da se, u cilju smanjivanja nesuglasica, svaki slučaj mora vratiti u pravne okvire, bez ikakvog mešanja politike. Za nas je, takođe, neprihvatljivo i to da se prave razlike u vezi sa pitanjem zločina, naš stav je da tu mora postojati isti pristup, jer svaki zločin je zločin, on nema nacionalnu boju.
Duška Stanišić
objavljeno: 17.03.2011.
