Izvor: Politika, 16.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodio vinograd na bosanskoj posnoj zemlji
Posle rata vinogradi su u prnjavorskom kraju, u Republici Srpskoj, iskrčeni. Trebalo je da prođe šezdeset godina, da opet nikne loza, da rodi novo grožđe i da se od njega dobije dobro vino
Prnjavor – Kod Bore Vasića, domaćina u selu Štrpcima kod Prnjavora, toči se merlot, kaberne frans i kaberne sovinjon, vina proizvedena od loze na posnoj bosanskoj prljuši, kako ovde seljaci vole da kažu za zemljište na kome se zlopate i teškom mukom dobija osrednji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rod, tek da se preživi. A sada odjednom vinograd, više od tri hiljade čokota, pa prošle jeseni prva berba i prvo vino, nešto više od tri hiljade litara. Domaćin Boro Vasić vodi nas u vinograd, pokazuje lepo uređenu plantažu, po osmehu na licu, vidi se da je zadovoljan.
– Vidite da ovde loza hoće i da se od nje dobija dobro vino. Ovaj vinograd je tek početak. Za jesen sam pripremio sadnju još 3.500 čokota. Tri hiljade litara crnog vina od prve berbe sam već prodao. Sada će sin Miodrag registrovati vinariju. Buteljka crnog ide po šest konvertibilnih maraka, odnosno tri evra. Ove jeseni, kako pristiže novi deo vinograda biće više od pet hiljada litara crnog i belog vina – priča Boro dok razgledamo lepo uređene špalire u vinogradu.
Bori Vasiću se nije sadila loza, ali sin Miodrag(42), krenuo trbuhom za kruhom, zaposli se kao vozač u Trevizu u Italiji i prvi put kad je došao na odmor zainatio se da sadi lozu. Izvidio, proučio i objasnio ocu da u tom Trevizu ko ima vinograd ima i vilu, pa rešio da krene u nov posao. Prvo je od Italijana naučio mnogo o lozi i shvatio da baš na bosanskoj, posnoj zemlji – „parapodzolu”, od koje seljak ima više muke nego roda, loza dobro uspeva. I nadmorska visina odgovara – 115 metara, baš po meri. Boro je vrteo glavom, slušao sina, nećkao se, a kad je ovaj dovezao prve sadnice prionuli su na posao. I eto vinograda. Nabavio Miodrag i opremu, muljače, prese, punilice, sagradio vinski podrum. Sad je to već ozbiljan posao.
– Na prvim etiketama za vino, za kaberne frans, piše da je vino poreklom sa „Ukrinsko-motajičkog vinogorja”. I taj podatak, da je to nekad bilo vinogorje, našao je Miodrag u Italiji, stari italijanski vinogradari ga naučili i uputili. U međuvremenu i u drugim selima u prnjavorskoj opštini počela je sadnja loze. Krajišnici došli, naselili se i odmah počeli. Sada nas ima desetak u opštini svaki ima po hektar i više vinograda, za proizvedeno vino dobijamo nagrade. Na sajmu u Doboju, kad je probao moje vino, enolog iz kruševačkog „Rubina” Žika Damjanović je imao samo reči hvale – priča nam Boro Vasić, dok u podrumu degustiramo prvo vino vinarije „Maršala” iz Štrbaca, kako piše na etiketi merlota. – Ove jeseni sadimo još 3.500 čokota. Za sada u vinogradu imamo kaberne frans, kaberne sovinjon, merlot, od crnih sorti, te rajnski rizling, tokajac i talijanski prosek, od belih sorti, ovo im je prvi rod. Sve sadnice je Miodrag doneo iz Italije. Kada ovo zasadimo on napušta posao vozača i vraća se kući, jer imati tri hektara vinograda. Proizvoditi petnaestak hiljada litara vina je ozbiljan posao, a toliko će biti za tri godine, kad rodi i novi vinograd.
U Štrpcima se sećaju da su nekada Švabe, koje su ovde živele do oktobra 1942. godine, pa otišle za Nemačku, imale vinograde, proizvodili vino. Posle rata švapski vinogradi iskrčeni, zaboravilo se na lozu i eto, trebalo je šezdeset godina da u prnjavorskom kraju, u Republici Srpskoj, ponovo počnu da niču vinogradi, a i država odlučila da za sadnju vinograda pomogne sa po tri hiljade konvertibilnih maraka po hektaru.
– Krenulo je, mi smo probili led, biće ovde vinograda i dobrog vina, videćete – kaže Boro Vasić na rastanku.
J. Slatinac
[objavljeno: 17/08/2008]
