Izvor: Press, 02.Okt.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ribnjak u žabokrečini
Nekad čuveni ribnjak u Novom Pazaru, u kojem su se uzgajale i prerađivale pastrmke, danas zjapi zapušten, prekriven korovom i žabokrečinom. Propadanje kompanije „Vojin Popović", u okviru koje je radio ribnjak, počelo je pre pet godina
Nekada čuveni ribnjak Holding kompanije „Vojin Popović" sada je u žabokrečini i korovu. Na više od osam hektara na kojima je smešten, pustoš. Ništa bolja situacija nije ni u drugim delovima kompanije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << koja je pored ribnjaka imala i tkačnicu, klanicu, domaću radinost i prodavnice. Radnici bezuspešno već pet godina pokušavaju da firmu izbave, iz kako ističu, izrežiranog stečaja. U sklopu jednog od najvećih ribnjaka u ovom delu Evrope bila je i fabrika za hladnu i toplu preradu ribe, jedinstvena na Balkanu, u kojoj se do pre nekoliko godina proizvodila očišćena duboko zamrznuta i dimljena pastrmka. Isporučivala se kupcima širom Evrope, najviše u Nemačku, Belgiju, Francusku i Italiju. Umesto kupaca, danas ribnjak „Vojin Popović" posećuju lopovi i huligani. Dok bazeni „počivaju" u korovu, u fabrici i mrestilištu sve je razbacano, polomljeno, a ono što se moglo odneti, opljačkano je.
- Mi već pet godina tražimo od Vlade da nas zaštiti od stečajne mafije i da ukine montirani stečaj koji je bivše rukovodstvo proizvelo kako bi tajkuni kupili holding za male pare - ističu ogorčeni radnici, čija je firma otišla pod stečaj u jesen 2005. godine.
Sastanak koji su predstavnici ove firme imali pre nekoliko dana sa zamenicom ministra ekonomije Mišelom Nikolić radnicima uliva nadu da će posle pet godina biti napravljen bar mali korak u njihovu korist.
- Mi smo sa njom u sredu imali iscrpan razgovor. Ništa konkretno nije dogovoreno, ali smo dobili nadu da će naši zahtevi biti ispunjeni. Tražili smo socijalni program za radnike, zaostale plate i da nam se uplati penzijsko i invalidsko osiguranje - kaže jedan od sindikalaca i radnika Mesud Hasanović.
Velika imovina
On objašnjava da prema poslednjim procenama kompanija vredi 24 miliona evra, ali da ta cena nije realna, iako je preduzeće uništeno.
- Mi bismo i sada mogli da radimo. Kompanija je raspolagala i raspolaže velikom imovinom i uopšte nije bilo osnova za uvođenje stečaja - ističu radnici.
Hasanović podseća da su pogoni „Vojina Popovića" radili i nekoliko godina po uvođenju stečaja.
- Jedan od zakupaca ribnjaka bila je Ljiljana Buha, supruga Ljubiše Buhe Čumeta, tokom 2006. godine. Ona je za zakup plaćala samo 48.000 dinara mesečno. Ribnjak i klanicu pod zakup je dala tadašnja stečajna upravnica Vesna Vesić, a magacine tadašnje rukovodstvo firme. Dok su radnici bili bez posla, zakupci su radili u našoj firmi - ističe Hasanović.
Agonija Holding-kompanije „Vojin Popović", nekada giganta vrednog bar 50 miliona evra, koji je zapošljavao više od hiljadu radnika, počela je pre pet godine kada je, zbog sitnog duga od oko stotinak hiljada evra, Trgovinski sud u Kraljevu doneo odluku o stečaju. Radnici su tada tvrdili, a tvrde i danas, da njihovo preduzeće nije bilo za stečaj, da su žrtve stečajne mafije i da iza planirane rasprodaje, za sitne pare, stoje neki lokalni tajkuni povezani sa nekim ljudima iz pravosuđa i Agencije za privatizaciju. Deo radnika kasnije je stupio u štrajk glađu, sa zahtevom da se namešteni stečaj poništi, a da se firma oporavi, pa tek potom, kad se svi zaposleni zbrinu, pošteno proda.
U trenutku kada je imovina „Vojina Popovića" trebalo da krene „na doboš„, uhapšena je stečajna upravnica Vesna Vesić, kojoj je potom „oduzeta" ova firma, a nešto kasnije Viši trgovinski sud u Beogradu oduzeo je slučaj „Vojin Popović" od Trgovinskog suda u Kraljevu i dodelio ga je Trgovinskom sudu u Užicu, koji je za novog stečajnog upravnika odredio Budimira Avramovića.
Štrajk od 2007.
Radnici štrajkuju od proleća 2007. godine, kada su zauzeli upravnu zgradu firme. Pre godinu dana u više navrata pretili su da će „za njih čuti Evropa, jer će ispustiti 26 tona amonijaka koji je služio za hladnjače".
- Mi ćemo i dalje, koliko možemo braniti imovinu firme. Nadamo se da će ona uskoro biti prodata, u celosti ili delovima i da će radnici biti namireni. Ukoliko bude tako, korist neće imati samo radnici, već i lokalna samouprava i država, jer će moći vrlo brzo da se pokrene proizvodnja - ističe Mesud Hasanović.
