Izvor: B92, 01.Jun.2010, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalne NVO za integracije u EU
Sarajevo -- Više od 450 NVO iz BiH, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Albanije i Kosova traži da zemlje zapadnog Balkana i njihovo članstvo u EU budu najveći prioritet EU.
Taj zahtev je upućen u otvorenom pismu institucijama EU i zemalja-članica, i vladama regiona.
Predstavnici nevladinih organizacija kažeu da pismom upućenom povodom sastanka EU - Zapadni Balkan, koji će biti održan sutra u Sarajevu, od EU traže da definiše jasne kriterijume i pravila za prijem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zapadnobalkanskih zemalja u EU.
Predstavnica Fonda otvoreno društvo iz BiH Dobrila Govedarica rekla je da nije dovoljno što će sutra na sastanku u Sarajevu, predstavnici EU reći da "zemlje Zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu" već da je potrebno definisati jasne kriterijime za napredak ka EU, i vrednovati rad svake zemlje pojedinačno.
U otvorenom pismu 471 nevladina organizacija iz regiona traži i da EU jasno osudi bilo kakvu daljnju fragmentaciju i podelu po etničkim linijama u zemljama Zapadnog Balkana.
Predstavnica Fonda otvoreno društvo za Srbiju Jadranka Jelinčić istakla je da je sada došlo vreme da se akcenat sa "stabilizacije", prenese na proces "asocijacije" odnosno pridruživanja.
"Treba da govorimo o punopravnom članstvu u budućnosti, o rokovima, o Mapi puta, kriterijumima, a taj proces treba da bude meren za svaku državu pojedinačno", kazala je Jelinčić.
Ona je istakla da je došlo vreme novog dijaloga u kojem će civilno društvio u regiji mati veću ulogu.
"Civilno društvo nudi svoje kapacitete i želi da ih stavi na raspolaganje i EU i vladama zemalja Zapadnog Balkana", kazala je Jelinčić.
Momčilo Radulović iz Evropskog pokreta Crne Gore ocenio je da su u poslednjih 10 godina zemlje Zapadnog Balkana načinile značajan napredak i niz dobrih koraka "od CEFTE, prekogranične saradnje, definisanja granica".
"Ovaj region je dosegao novi nivo, jer je u njemu nastala nova praksa i nova regionalna saradnja", rekao je Radulović i izrazio nadu da će to prepoznati EU.
Denisa Sarajlić - Maglić iz Spoljnopolitičke inicijative BiH kazala je da se EU teško nosi sa "poslednjim pritiscima proširenja", ali da zbog toga Balkan ne može i ne sme trpeti.
"EU treba izvući pouke i stvoriti efikasnije mehanizme", kazala je Sarajlić - Maglić i dodala da EU treba da definiše jasne ciljeve koje treba da ispune zemlje kandidati za priduživanje.
Fani Karanfilova Panovska iz makendoskog Instituta za otvoreno društvo istakla je da je Makedonija kanidat još od 2005. godine ali da ne može da postane član EU jer nije rešila samo jedan bilateralni spor što ne sme biti uslov za priključenje EU.
"Ako se ovako budu ređali novi kriterijumi za zemlje zapadnog Balkana, može doći do blokiranja celokupnog procesa pridruživanja zemalja tog regiona Evropskoj uniji", kazala je Panovska.
Iliriana Kacaniku iz Fonda otvoreno društvo sa Kosova naglasila je da građani Kosova žive u getu jer nemaju bezvizni režim za putovanje zemljama Evropske unije.
Takođe, dodala je i da pasoši za građane Kosova ne važe u BiH i Srbiji, zbog čega su danas bile sprečene njene kolege da doputuju u Sarajevo.
"Iako je 2009. godine Evropska komisija preporučila da počnu pregovori o bezviznom režimu za Kosovo, takav dijalog još nije pokrenut", rekla je Kacaniku.
Gledis Gjipali iz Evropskog pokreta Albanije ocenio je da je vizna liberalizacija dobar primer da "kada se primenjuje princip zasnovan na jasnoći stvari koje treba postići, onda to stvarno i funkcioniše".
Nakon konferncije za novinare, premijerno je prikazan dokumentarni film Fonda za otvoreno društvo sa Kosova "Živeti u getu", koji preispituje posledice viznog režima za putovanje u zemlje EU.
