Izvor: Radio Slobodna Evropa, 22.Feb.2015, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalna podrška inkluzivnom obrazovanju
U osnovnoj školi „Aleksa Dejović” u Sevojnu, već pet godina izvodi se inkluzivna nastava, odnosno, uključivanje dece sa posebnim potrebama i dece iz manjinskih i ekonomski ugroženih sredina u redovnu nastavu. Ova užička škola jedan je od 7 modela projekta regionalne podrške inkluzivnom obrazovanju, pa je bila domaćin nastavnicima iz Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Kosova.
Cilj skupa je razmena iskustava u primeni inkluzivnog obrazovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << koje realizuje ukupno 245 nastavnika. Deca koja su prošla inkluzivnu nastavu u Sevojnu dosta su se dobro snašla u nastavku obrazovanja, kaže nastavnica Irena Drndarević, i dodaje da su susreti sa nastavnicima iz regiona koji su uključeni u inkluzivnu nastavu, vrlo korisni.
„Često kažemo da nemamo vremena za osnovni program koji u školi treba da odradimo, ali ako se više povežemo i dozvolimo sebi na nam tuđe iskustvo regeneriše ona naša stara znanja, koristiće svima i može da uroditi finim plodom“, rekla je Drndarević.
U makedonskoj osnovnoj školi „Vasil Glavinov“ u Velesu inkluzivna nastava je odvano prisutna, ovo je velika škola sa 1500 učenika. Nastavnica Vesna Krleva Gluškova od početka je uključena u tim nastavnika za realzaciju inkluzivne nastave.
„Imamo petnaestak učenika sa fizičkim hendikepom, isto toliko učenika sa mentalnim hendikepom, onda učenike iz različitih disfunkcionalnih familija,i iz siromašnih grupa. Ima dosta problema, ali do sada smo nekako uspevali da i te učenike uvedemo u redovnu nastavu bez problema po decu“, kaže Gluškova
Osnovna škola u Okučanima, u Hrvatskoj je multikulturalna škola, nastavnici poklanjaju posebnu pažnju deci iz nacionalnih manjina, velika prednost u izvođenju nastave su i udžbenici koje koriste, kaže nastavnik Đuro Čorak.
„Mi imamo udžbenike za prilagođeni program, zpravo mi nastavnici koji izvodimo inkluzivnu nastavu sami prilagođavamo udženike sposobnostima učenika sa posebnim potrebama i to je jako dobro za te učenike. Ovde u razgovoru sa kolegama čuo sam da mnoge kolege u regionu nemaju takve udženike, eto mi imamo tu privilegiju da imamo odgovarajuće udžbenike, što je olakšavajuća okolnost“, rekao je Čorak.
Projekat regionalna podrška inkuzivnom obrazovanju finansira Evropska komisija, a sprovodi Savet Evrope. Cilj je omogućiti svakom detetu kvalitetno obrazovanje bez obzira na sposobnosti i mogućnosti deteta, rekla je u Sevojnu Mirjana Todorović, iz Saveta Evrope.
„Ne govorimo samo o deci sa intelektualnim i fizičkim teškoćama., već govorimo o deci koja su isključena socijalno i kulturološki, i vrlo siromašnoj deci, deci koja dolaze iz nacionalnih manjina, pa imaju problem asimilacije u školi zbog jezika. Ovaj projekat nam je doneo saznanje o stanju inkulzivne prakse u regionu, a sa druge strane i tu vrstu saradnje koju smo malo zaboravili znog nekog ranijeg lošeg perioda, evo sada se ta saradnja obnavlja i vraća na zadovoljstvo svih“, kaže Todorović.
Razmenjujući iskustva u Sevojnu, nastavnici iz regiona zaključili su da još uvek ima problema u inkluizivnom obrazovanju, a pored straha roditelja i nastavnika, tu je i nedovoljna obučenost nastavnika, izostanak didaktičkih sredstava, i zakonska regulativa dd države do države.
Nastavak na Radio Slobodna Evropa...
