Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jan.2015, 07:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region u 2014: Dron, Šešelj, Šarić, Sanader

Emitujemo listu od deset najvažnijih događaja u regionu u 2014. godini, po izboru agencije Beta.

Albanija i Srbija - klimavo zbližavanje

Posle 68 godina Srbiju je jesenas zvanično posetio premijer Albanije i to dva puta. Dolazak Edija Rame bio je pod velikim znakom pitanja pošto je nedelju dana uoči zakazane posete na fudbalskoj utakmici reprezentacija dve zemlje u Beogradu došlo do incidenata s bespilotnom letelicom i zastavom "Velike Albanije", kao i potonjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uletanjem huligana na teren koji su napali albanske igrače.

Poseta je odložena za 10. novembar, ali ni tada nije protekla glatko, uprkos javnom zalaganju i albanske i srpske strane da će negovati dobrosusedstvo i gledati u budućnost. Zbog izjava o Kosovu pred premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i novinarima Rama je optužen za provokaciju. Sa Vučićem se ponovo sastao 16. decembra tokom beogradskog samita Kine i zemalja srednje i istočne Evrope, a posle sastanka je saopšteno da "postoje potencijali za razvoj bilateralne saradnje".

Hapšenja za otmicu u Štrpcima posle 20 godina

Više od dve decenije nakon zločina, u Srbiji i BiH 5. decembra je uhapšeno 15 osoba zbog sumnje da su 1993. učestvovale u otmici i ubistvu 20 putnika iz voza na liniji Beograd-Bar, u mestu Štrpci. Pripadnici paravojne jedinice bosanskih Srba, predvođeni Milanom Lukićem, 27.

februara 1993. iz voza su oteli putnike, uglavnom Bošnjake, tukli ih, opljačkali i na kraju ubili. Većina njih bila je iz Prijepolja, Priboja, Beograda i Podgorice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina. Milan Lukić je za zločine u Višegradu pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Viši sud u Bijelom Polju osudio je na 15 godina zatvora Nebojšu Ranisavljevića iz Despotovca zbog otmice u Štrpcima, a Vrhovni sud Crne Gore je potvrdio tu presudu.

Šešelj na privremenoj slobodi

Sudsko veće Haškog tribunala donelo je 6. novembra odluku da, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, pusti na privremenu slobodu Vojislava Šeselja, optuženog za ratne zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-1993. Šešelj je 12. novembra stigao u Srbiju nakon gotovo 12 godina provedenih u haškom pritvoru, a u prvim obraćanjima lider radikala je rekao da mu nije cilj da se leči već da sa vlasti obori Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Puštanje Šešelja na privremenu slobodu izazvalo je burne reakcije u Hrvatskoj koja je 26.

novembra pozvala Savet bezbednosti UN da hitno raspravi delovanje Tribunala u tom slučaju. Evropski parlament je 27. novembra osudio Šešeljev "ratnohuškački i govor mržnje, podsticanje na teritorijalne zahteve" i usvojio rezoluciju u kojoj se "izražava zabrinutost zbog odsustva primerenog političkog reagovanja i legalnog odgovora srpskih vlasti" na Šešeljevo ponašanje. Haško tužilaštvo zatražilo je 1. decembra da raspravno veće vrati Šešelja sa privremene slobode u Srbiji.

Beograd i Zagreb u haškom klinču

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu održana je rasprava po tužbi i kontratužbi za genocid koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge najvišem sudu UN. U prvoj nedelji rasprave, Međunarodni sud pravde saslušao je argumente Hrvatske i svedoke obe strane, a u drugoj argumente Srbije.

Druga runda razmene argumenata, uz pauze, održana je od 20. marta do 1. aprila. U srpskoj javnosti posebnu pažnju izazvalo je svedočenje predsednice beogradskog Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava Sonja Biserko kao veštaka Hrvatske. Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. Rok za presudu najvišeg suda UN ne postoji.

Uhapšen narko bos

Posle više od četiri godine skrivanja, 18. marta uhapšen je Darko Šarić, Pljevljak sa srpskim državljanstvom, koji je u Beogradu optužen za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu i pranje novca. Novac od krijumčarenja droge ulagao je u privatizaciju srpskih preduzeća, kupovinu poljoprivrednog zemljišta, luksuznih kuća, stanova i automobila, a deo te imovine privremeno mu je oduzet 2010. Uhapšen je u Latinskoj Americi i preko Crne Gore prebačen u Beograd, po poternici koja je za njim raspisana 9. decembra 2009. Na prvom pojavljivanju pred sudom negirao je sve navode optužnice i tvrdio da je proces protiv njega montiran.

Poslednje ročište održano je julu, a suđenje nije nastavljeno do kraja godine zbog štrajka advokata. Crnogorske vlasti ne terete Šarića ni za jedno krivično delo, ali se slučaj pomno prati i zbog očekivanja da bi njegovi iskazi mogli da pokažu da ga sa Crnom Gorom ne povezuje samo poreklo, već možda i konkretne operacije i saradnici.

Socijalni protesti u BIH

U Tuzli su 5. februara počeli socijalni protesti, koji su se potom proširili na više gradova Federacije BiH.

Demonstranti su zahtevali smenu kantonalnih vlasti, obračun sa kriminalom i korupcijom i poboljšanje životnog standarda. Tokom demonstracija u Sarajevu, na kojima se okupilo nekoliko hiljada ljudi, 7. februara su zapaljene zgrade Vlade Kantona Sarajevo, Predsedništva BiH i Arhiva BiH. U neredima je povređeno više od 100 osoba, a na desetine demonstranata je uhapšeno. Osim simboličnih okupljanja, koja su organizovala pojedina građanska udruženja, socijalni protesti se nisu proširili na Republiku Srpsku čije su vlasti optužile strane centre moći da preko navijačkih grupa žele nemire iz Federacije BiH da preliju u RS.

Sanader osuđen i za korupciju

Bivšem premijeru i nekadašnjem predsedniku Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Ivu Sanaderu u 2014. izrečene su dve osuđujuće presude za korupciju. U martu je pred sudom u Zagrebu osuđen na devet godina zatvora, jer je zajedno sa svojom bivšom strankom HDZ i još devet fizičkih i pravnih osoba, izvukao oko 10 miliona evra iz državnih preduzeća i institucija preko privatne marketinške agencije Fimi-medija. U junu je Vrhovni sud potvrdio Sanaderu osuđujuću presudu zbog ratnog profiterstva u slučaju Hipo banka i primanja višemilionskog mita od predsednika Uprave MOL-a Žolta Hernadija za prepuštanje toj mađarskoj naftnoj kompaniji upravljačkih prava u Ini.

Zatvorska kazna smanjena mu je sa deset na osam i po godina. Po izricanju pravosnažne presude, predsednik Ivo Josipović oduzeo je nekada najmoćnijem hrvatskom političaru sva državna odlikovanja. U međuvremenu je hrvatsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv predsednika Uprave MOL-a zbog podmićivanja Sanadera, a sudiće mu se u odsustvu. Suđenje počinje u februaru.

Izbori u BIH

Na opštim izborima 12. oktobra, u tročlano Predsedništvo BiH izabrani su Bakir Izetbegović (SDA), Mladen Ivanić iz Saveza za promene iz RS i Dragan Čović iz HDZ BiH. U trci za predsednika RS, kandidat SNSD Milorad Dodik je za jedan procenat pobedio kandidata opozicionog Saveza za promene Ognjena Tdaića i tako osvojio drugi po redu predsednički mandat. Dodikova stranka je na izborima osvojila 29 mandata, devet manje nego 2012, ali je ipak uspela da zajedno sa koalicionim partnerima formira vlast i izabere novu Vladu RS, na čijem čelu je ponovo Željka Cvijanović iz SNSD.

U Federaciji BiH najviše glasova osvojila je SDA, u okviru bošnjačkog nacionalnog korupusa, te HDZ u okviru hrvatskog nacionalnog korpusa. Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) doživela je potpuni krah. Vlast u Federaciji BiH i na državnom nivou još nisu formirane. Dodikov SNSD će, po svemu sudeći, na državnom nivou biti opozicija, budući da je postignut dogovor da Savet ministara BiH formiraju SDA, Demokratski front, HDZ BiH i stranke članice Saveza za promene iz RS.

Crna Gora: Slučaj beba

Slučaj infekcije beba u porodilištu u Bijelom Polju od kojih je jedna umrla uznemirio je crnogorsku javnost i izazvao lančanu reakciju. Smrt jedne bebe i infekcija još četiri novorođenčeta u bijelopoljskoj bolnici dovela je do ostavke ministra zdravlja Miodraga Radunovića i direktora bolnice, smene načelnika odeljenja za ginekologiju i neonatologiju i zatvaranja tih odeljenja.

Bebe rođene u Bijelom Polju hitno su tokom novembra prebačene u Klinički centar u Podgorici gde je jedna beba preminula. Sumnja se da je nehigijena dovela do zaraze beba, a slučaj je pod istragom tužilaštva.

Prvi gej brak u Hrvatskoj

Sabor Hrvatske doneo je sredinom jula Zakon o životnom partnerstvu koji je gej parovima omogućio sklapanje životnog partnerstva i druga prava koja uživaju i heteroseksualne zajednice, osim usvajanje dece. Zakon je stupio na snagu u septembru kada je sklopljen i prvi gej brak dva muškarca s područja Zagreba.

Životno partnerstvo sklapa se kod matičara, kao i bračna zajednica.

Iako se ne predviđa mogućnost usvajanja dece, zakon uvažava činjenicu da postoje istopolne zajednice s decom, pa je predviđena mogućnost sticanja prava brige životnog partnera nad detetom drugog partnera. Donošenju Zakona prethodio je prošlogodišnji referendum na kojem se većina građana izjasnila za ustavnu definiciju braka kao zajednice muškarca i žene.

Referendum je raspisan na osnovu oko 750.000 potpisa koje je prikupila izrazito konzervativna građanska inicijativa "U ime obitelji", uz podršku Katoličke crkve i desno orijentisanih političkih stranaka, sa ciljem da se unapred onemogući izjednačavanje prava homoseksualnih i heteroseksualnih zajednica.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...