Izvor: Politika, 03.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratno stradanje porodice Novaković
Zločinačku likvidaciju mojih najbližih 1992. godine: supruge Milke, brata Ranka, snahe Obrenije i polusestre Rajke izvršili su Ramo Bešlija, Malik Mešetović i Nusret Mlatoruga, koji i danas slobodno šetaju, kaže Nikola Novaković, izbeglica iz Breze
Višegrad – Prošlo je 12 godina od kako je Nikola Novaković u izbegličkoj koloni stigao u Višegrad, ali i punih 15 od njegovog tamnovanja po kazamatima Armije BiH i zločinačke likvidacije njegovih najbližih: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << supruge Milke, brata Ranka, snahe Obrenije i polusestre Rajke.
Nikola Novaković je do izbijanju ratnih sukoba u BiH živeo sa suprugom Milkom u naselju Gornja Breza, u Brezanskoj opštini.
– Ništa posebno nije nagoveštavalo zlo, a onda iznenada, 10. jula 1992. godine u kuću upadoše uniformisani policajci Šabanović zvani Braco, i Dedić zvani Caco, koji su me sproveli u policijsku stanicu Breza, gde me dočekao islednik Dževahid Sokić, priseća se Novaković.
– Nakon smešne optužbe da krijem radio-stanicu i oružje, prisutni policajci su me besomučno tukli puna dva sata, a potom odveli u stari rudnički magacin. Tu su me nastavili tući sedmorica, od kojih sam prepoznao Esa Bašića, Galiba Ramića i izvesnog Šabića, zvanog Tarzo, koji je kod mene završio elektro zanat. Odatle su me prebacili u drugu prostoriju sa 27 srpskih zarobljenika, a ubrzo potom u podrum „Elektroterme”, gde su uslovi bili još teži, jer nije bilo vode i mokrog čvora, priča Novaković.
Odatle ga, zajedno sa Nenadom Jevrićem, 4. marta 1993. prebacuju u Zenicu gde je, u montiranom procesu, osuđen na 18 meseci zatvora.
– Pošto sam bio registrovan od strane Međunarodnog crvenog krsta, u KPD Zenica nisam fizički maltretiran, mada je bilo svakodnevnih verbalnih pretnji, od čega je mnogo teža bila glad zbog izuzetno slabe hrane. Ali to nije bilo ništa prema saznanju o sudbini moje porodice, posredstvom Međunarodnog crvenog krsta, Obavestili su me 17. juna 1993. godine da su 8. aprila 1993. zverski likvidirani moja supruga Milka, brat Ranko, naša polusestra Rajka i Rankova supruga Obrenija, priseća se Nikola.
Još za vreme rata, po dolasku iz Zeničkog zatvora u Ilijaš, u oktobru 1993, počeo je privatnu istragu o stradanju porodice.
– Prema pričanju nekoliko svedoka, naše komšije Halid i Rešo Frljak naredile su im da se pre mraka okupe u staroj bratovoj kući, da bi iza pola noći upali i izvršili stravičan pokolj. Saznao sam još tada da su prave ubice mojih najbližih Ramo Bešlija, Malik Mešetović i Nusret Matoruga. Narednog jutra, mada su to muslimanski bojovnici bili strogo zabranili, moje najrođenije u bratovoj kući našla je izmasakrirane komšinica Slobodanka Puljić, tvrdi Novaković.
Saznao je, veli, da su izmasakrirana tela njegovih Novakovića prebacili u mrtvačnicu Doma zdravlja u Brezi, nakon čega je usledila stravična medijska ratna propaganda.
– Na njihova izmasakrirana tela navukli su uniforme Armije BiH, da bi iste večeri na ratnoj TV Sarajevo bili prikazani „ekskluzivni” snimci uz prateću priču „šta su četnici uradili od nevinih muslimanskih civila”, priča Novaković.
Po rečima Nikole Novakovića, ratne muslimanske vlasti u Brezi su za ovo zversko četvorostruko ubistvo okrivile lokalnog kriminalca, izvesnog Kovačevića, koji je za to osuđen na dve godine zatvora.
– Sve informacije do kojih sam uspeo doći do danas nedvosmisleno negiraju da je to učinio Kovačević. Prema tvrdnjama nekoliko svedoka, koje iz razumljivih razloga ne pominjem, prave ubice i izvršioci ovog ratnog zločina su Ramo Bešlija, Malik Mešetović i Nusret Mlatoruga. Na žalost, ni ratna a ni posleratna vlast u Brezi uopšte ih nije teretila niti žele da pokrenu bilo kakvu istragu o tome, iako sam u više navrata davao brojne izjave, čak i haškim istražiocima, pa oni mirno žive u Ilijašu, uz veliku dozu razočarenja priča Novaković.
Jedino što je Nikola Novaković uspeo nakon ekshumacije 2000. godine koju je obavio dr Željko Karan, da Milku, Ranka, Obreniju i Rajku sahrani na groblju u Sokocu, gdje im je podigao i spomenike.
Nikola Novaković i danas živi u alternativnom smeštaju, u višegradskom naselju Bikavac, jer za njega, kako kaže, više povratka u Ilijaš nema.
– Poslednji put tamo sam bio 30. septembra 2004, kada su me javno napala braća Eso i Remzo Bašić i to u prisustvu dvojice policajaca, govoreći „da će me zdrobiti gde god me nađu”, nakon čega sam taksijem uspeo da odem iz Breze. To su ona ista dvojica braće koji su me u logoru „Breza” prebijali i mučili, priča Novaković, dodajući da se i pored svega ne predaje i da će istrajati u traženju pravde za zverske zločine nad svojim najbližima.
Slavko Heleta
[objavljeno: 04/06/2008.]
