Izvor: B92, 02.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprava o novom ustavu Crne Gore
Podgorica -- U Crnoj Gori traje rasprava da li bi u novom ustavu trebalo pomenuti sve konstitutivne narode ili ne.
Predsednik Saveta za ustavna pitanja Mijat Šuković usprotivio se nabrajanju konstitutivnih naroda i ocenio da bi to dovelo do dezintegracije po nacionalnoj osnovi, a istovremeno bi se time poništio koncept Crne Gore kao građanske države, u kojoj su građani njeni jedini konstituenti.
Šuković je na prvoj javnoj raspravi o ekspertskoj verziji novog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ustava time odbacio primedbe da bi u tom aktu trebalo da se navedu konstitutivni narodi. Pominjanjem konstitutivnih naroda bi, prema njegovim rečima, država prestala da bude jedinstvena, već bi postala složena država sa više nacionalnih kolektiviteta, što bi dovelo i do podele društvenog tkiva.
Šuković je odbacio i ocene da ekspertskom verzijom ustava nisu dobro definisana manjinska prava i da nije dobro definisan njihov sistem zaštite.
Prema njegovim rečima, tom verzijom zajamčeno je nekoliko desetina manjinskih prava, odnosna sva prava manjinskih naroda koja su poznata u teoriji.
Iako su bili pozvani na skup u hotelu "Crna Gora", manifestaciji nije prisustvovala većina članova Saveta, kao ni predstavnici sudske vlasti.
Profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Blagota Mitrić kazao je da su neka rešenja iz ekspertske verzije ustava, koja se tiču manjinskih prava, kontraproduktivna i da su rigidno pogoršana u odnosu na važeći zakon iz 1992.
Mitrić je posebno kritikovao odredbu da se predsednik, kome se daju znatno veća ovlašćenja, bira u parlamentu, a ne na neposrednim izborima, kao do sada.
I predstavnik nevladinog sektora Aleksandar Zeković podržao je koncept Crne Gore kao građanske države, ali je dodao da su rešenja koja se tiču manjinskih prava znatno bolja u važećem zakonu iz 1992.
