Izvor: B92, 09.Dec.2014, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RS: 11 žrtava rada u ovoj godini
U godini na izmaku, zaključno sa septembrom, 11 radnika izgubilo je život na svom radnom mestu u Republici Srpskoj.
To je skoro za duplo više u odnosu na prošlu godinu kada ih je stradalo šest, prenose banjalučke "Nezavisne novine".
Poginula su trojica radnika u šumarstvu, po dva građevinca i radnika elektroprivrede, jedan radnik hemijske industrije i tri u ostalim delatnostima, a rezultati Republičke inspekcije rada pokazuju da je uzrok najčešće bilo nepreduzimanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mera zaštite na radu u skladu sa zakonom.
Glavni republički inspektor rada Čedo Risović precizira da su se u oblasti zaštite na radu nepravilnosti najčešće odnosile na propuste u pogledu organizacije i sprovođenja mera, primenu preventivnih mera, osposobljenost radnika i propuste u pridržavanju i sprovođenju tehnčkih normi zaštite na radu.
Inače, za proteklih devet meseci došlo je i do 41 teže povrede na radu, a najviše radnika je povređeno u građevinarstvu i šumarstvu.
"Analizom uzroka nastanka težih povreda na radu u oko 44 odsto slučajeva utvrđeno je da je do povrede došlo zbog nepridržavanja definisanih i obezbeđenih mera zaštite na radu, najčešće nepažnjom radnika. U 56 odsto slučajeva uzrok povrede bilo je nepreduzimanje mera zaštite na radu u skladu sa zakonom od strane poslodavca", kaže Risović.
U Savezu sindikata RS navode da je broj poginulih u ovoj godini još veći i da njihovi podaci pokazuju kako je od početka 2014. smrtno stradalo 13 ljudi.
Istraživanjem su došli do podatka da polovina poslodavaca ne primenjuje Zakon o zaštiti na radu što je, kako su ocenili, i jedan od osnovnih uzroka za gubljenje života.
Predsednik Saveza sindikata RS Ranka Mišić ističe da tamo gde nema zaštite na radu gube se ljudski životi, a tamo gde se poštuje manje je šansi da se to desi.
Prema njenim rečima, najveća mana postojećeg zakona, za koji kaže da "nije loš", je Akt o proceni rizika - dokument koji je obavezan za sva preduzeća, kojim bi trebalo da budu regulisana brojna pitanja iz oblasti zaštite na radu.
"On nije donet u velikom broju preduzeća, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a i kada ga donesu on je stereotipan i prepisan i niko i ne čita šta u njemu piše", tvrdi Mišićeva i zaključuje da na sve to dolazi i loša i nekvalitetna zaštitna oprema.
