Izvor: Politika, 26.Mar.2010, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pukanićevi SMS-ovi uzburkali hrvatsku javnost
Uoči ubistva Ivo Pukanić je na sve načine pokušavao da pređe u SAD, ali u tome nije dobio pomoć
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 26. marta – Jedan detalj sa suđenja osumnjičenima za likvidaciju direktora „Nacionala” Ive Pukanića i njegovog saradnika Nikole Franjića u Zagrebu iznenada se pretvorio u vihor koji uzburkava hrvatsku javnost. Radi se o transkriptu njegovih SMS-ova koje je od maja pa do oktobra 2008. (do dana uoči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << atentata) slao i izmenjivao s raznim osobama iz hrvatskog političkog i privrednog života, ali i šire, koji su pronađeni u njegovom mobilnom telefonu i na zahtev odbrane optuženog Slobodana Đurovića uvrštenog kao dokazno sredstvo na suđenju.
Zapisnik o pretrazi njegovog telefona pročitan je na suđenju, ali je problem nastao kada su se neki delovi iznenada pojavili u medijima, pa je i najšira javnost mogla da vidi da je Pukanić po svemu sudeći znao da mu se radi o glavi i ko to radi, ali i druge neugodne činjenice o nekim zakulisnim zbivanjima poput, na primer, dogovora s čelnikom EPH-a Ninoslavom Pavićem o kartelskom udruživanju novinskih izdavača itd.
Iz objavljenog transkripta o njegovom dopisivanju s glavnim državnim tužiocem Mladenom Bajićem (u tom periodu upućeno je 117 poruka, od čega je Bajić odgovorio sa svega 22) vidljivo je kako Pukanić očajnički pokušava da dođe do useljeničke vize u SAD gde je nameravao da se preseli, očito bežeći ispred neke ozbiljne opasnosti, ali u tome nije dobio očekivanu pomoć. Bajića je u tu svrhu u mnogo poruka molio da ga poveže s tadašnjim američkim ambasadorom Bratkeom, ali pomoć prijatelja je izostala, kao i mnogih drugih koje je smatrao svojim prijateljima.
„Znam da ti idem na živce, no moram rešiti ono oko USA vize. Čekam da ti razgovaraš s Bratkeom i da mi kažeš kad da tamo idem. Ne bih te maltretirao da mi to nije tako važno”, piše mu 27. avgusta 2008, a 4. septembra ponavlja: „Mladene, jesi li išta učinio oko onog pisma za USA vizu što sam te molio i što mi je ovoga trenutka najvažnije na svetu?"
Iz poruka koje je slao Bajiću vidljivo je da je Pukanić iz svojih izvora saznavao o tome šta mu se sprema, pa je čak imao i neka saznanja u vezi s ubistvom Ivane Hodak, ćerke advokata generala Zagorca koji mu je takođe bio prijatelj. Izigravao je i posrednika, o čemu govori i ova njegova poruka Bajiću od 1. oktobra: „Ja sam obavio zadatak i razgovarao s HP (Hrvoje Petrač, u zatvoru, zbog umešanosti u otmicu sina generala Zagorca) u vezi ’draguljara’. Dosta pozitivna reakcija. Jesi li ti razgovarao s Bratkeom?"
Ništa manje zanimljiv je i deo objavljenog komuniciranja s predsednikom uprave i suvlasnikom EPH-a Ninom Pavićem, što će pomoći Agenciji za zaštitu tržišne utakmice da uskoro završi postupak protiv novinskih izdavača zbog sumnje u sklapanje zabranjenog sporazuma (kartela) o istovremenom povećanju cena dnevnih novina. U ovome je posebno zanimljivo to što je javnost Pukanića i Pavića doživljavala kao ljute protivnike i suparnike u izdavačkom biznisu, dok ove poruke govore u stvari o njihovom bliskom prijateljstvu.
„Nino, ako se ide sa 7 kuna za dnevne novine, kaj s magazinima? Je l’ planiraš povećanje cene? Ja sam za povećanje ako ti ideš”, javlja mu Pukanić 31. jula 2008, a Pavić mu odgovara: „Ej, odlučili smo ’Globus’ i ’Gloriju’ od sledećeg broja zavrtiti na 14 kuna. Znam da će te to razgaliti. Mislio sam da su ti moji javili.”
Ređaju se dalje dogovori oko usklađivanja cena listova „Ekstra” i „Stori” i slično.
Koliko je objavljivanje dela Pukanićevih SMS-ova izazvalo različitih reakcija i polemika u domaćoj javnosti pokazala je i sinoćna emisija Hrvatske televizije „Otvoreno” u kojoj su jedni oštro kritikovali taj čin, a drugi ga branili. Dok, na primer, Slaven Letica smatra da je njihova objava „izazvala paranoju političkih elita”, a podršku objavljivanju je dao i Ivan Zvonimir Čičak, advokat Čedo Prodanović smatra da takav postupak nije u skladu sa zakonom, a Radimir Čačić na tom primeru tvrdi da je „naše pravosuđe dno dna”, i da „državi treba suditi zbog ovoga”.
U polemike se uključio i donedavni predsednik RH Stjepan Mesić, s kojim je Pukanić takođe bio u bliskim odnosima i često mu se javljao, što se vidi i iz objavljenih SMS-ova. „Za mene je objavljivanje privatnih SMS-ova pokojnog Ive Pukanića nedopustivo. To je za svaku osudu”, jasan je Mesić. Predsednik saborskog odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost Ranko Ostojić ocenjuje da je objava ovih SMS-ova koji nisu povezani s njegovim ubistvom „opasan presedan koji zadire u ljudska prava”.
Prašina oko objavljenih Pukanićevih poruka, međutim, tek se širi i tu će se verovatno još štošta čuti. Tome doprinosi i uverenje nekih da su te poruke pre objavljivanja u stvari dobro „pročešljane” od strane određene službe, odnosno da su davale još konkretnije tragove nego što je to iz objavljenog trenutno vidljivo.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 27/03/2010]
