Izvor: Vesti-online.com, 28.Avg.2011, 08:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvo krštenje posle ''Oluje''

Velika Popina, selo južne Like u opštini Gračac, razvučeno kilometrima ispod prostranih pašnjaka čije obline deluju kao neka planeta snimljena kroz teleskop, opet je bila velika za Svetog Iliju.

 U selo koje trenutno ima nešto više od 50 duša, a pre rata ih je bilo više od 1.000, došlo ih je i ovog puta kao lane oko 500 ljudi iz Srbije, Republike Srpske, Slovenije, Engleske, Irske, Francuske, Austrije, Nemačke, Australije... Stigli su iz celog sveta da olakšaju dušu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i puste suzu na pragu opustele kuće.

Hram Svetog Ilije za vreme poslednjeg rata nije srušen, ali je oronuo. Nestale su brojne ikone. Zvonik samo što se nije srušio, ali je delimično popravljen.

- Još mnogo posla ima u obnovi crkve. Bilo bi lepo da zemljaci poreklom iz našeg sela, kao i svi drugi koji žele da pomognu obnovi pravoslavnih svetinja u Hrvatskoj pošalju svoje priloge za obnovu ovog hrama. Da nema ljudi dobre volje, ne bi bilo sajma kod Kasara, ni krštenja malog Mihajla, a samim tim ni nade da će još neko vratiti u naše selo - poručuju meštani Velike Popine.

Potomci nekadašnjih emigranata i oni koji su odatle izbegli pre 16 godina nisu žalili truda, vremena, mnogi čak i zdravlja jer dosta je bilo starijih ljudi, kako bi makar načas svratili u rodno selo.

Seosku slavu Svetog Iliju proslavili su kod Kasara, u samom centru sela. Mnogo je šikare i uspentrale travurine trebalo prokrčiti da bi se proslava uopšte održala.

Nekada je kod Kasara bila čistina na kojoj se više u vreme Svetog Ilije stajalo nego sedelo, pevale se ličke pesme, momci bućali dok im znoj na leđima ne bi probio košulju, a devojke ih iz daljine zagledale.

Ove godine je sajam bio poseban jer je prvi put posle "Oluje" u crkvi Svetog Ilije obavljeno krštenje. Kršten je mali Mihajlo Novaković, koji je napunio tek godinu dana. Krstio ga je otac Jugoslav Maksimović. Dok ga je polivao svetom vodicom, dečak je bio miran i radostan. Gledao je naokolo kao da se čudio što su prisutni začuđeni jer ne plače. Mihajla su roditelji Aleksandar i Nataša doneli iz Srbije u Veliku Popinu gde žive Aleksandrovi roditelji Petar i Ivana i mlađi brat Ivan.

- Želeli smo da Mihajla krstimo baš u Velikoj Popini da bismo na taj način sačuvali korene predaka - kaže Aleksandar Novaković.

Ovaj svečani obred obradovao je mnoge meštane koji su danas rasuti širom planete. U Veliku Popinu svakog vikenda dolaze Jela i Ilija Vujatović iz Splita. Prečicom, preko Muća, Otavica i Kosova kod Knina. Za dva i po sata vožnje stignu do Popine gde veći deo godine provodi Jelina mater Soja.

Škola u Velikoj Popini nekada je imala osam razreda. Mnogi su ovog leta u ruševinama škole tražili mesto gde su nekada davno sedeli kao đaci.

- Trgovina kod Kasara je uvek imala dovoljno petroleja, a deca dovoljno cukrica, odnosno bombona koje su nekada davno prodavane na komad u zamotuljcima od novina. Na komad su se prodavale i cigarete. Najpopularnija je bila drava. Sa nje su se seljaci najlakše prebacivali na duvan koji su sami sadili i sušili. I njega su zamotavali u novine. Onda su udarajući kresivom po kremenu i dudu palili cigaru koja je na vrhu imala više pepela nego žara. Zbog takvog duvana starci su imali hrapav glas - s nostalgijom se sećaju stariji žitelji Velike Popine.

U zaseok Labuse redovno dolazi i Pajo Labus iz Ljubljane.

- Uskoro ću u penziju, što znači da ću mnogo češće boraviti ovde gde se najlepše osećam - kaže Labus.

Mnogi žitelji Velike Popine koji danas žive u evropskim metropolama priznali su nam da jedva čekaju penziju i povratak na ognjište. Izgleda da će ovo selo uskoro biti puno penzionera umornih od užurbanog ritma velegradskog života.

Nastavak na Vesti-online.com...