Izvor: Politika, 12.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pršut pre istorije
Njeguše su i letos posećivali turisti, ali samo su ugostitelji položili ispit
Njeguši – O Njegušima se najčešće govorilo kao o mestu koje je dalo vladare i tvorce crnogorske države, duhovne i svetovne, od vladike Danila do kralja Nikole, što je za ovu neobičnu oazu u katunskom kršu svakako doprinos bez premca. Istorijski kontekst dopunjuju još njeguški guvernaduri, serdari i vojvode, kao i odive na vladarskim dvorovima širom Evrope: kraljica, velike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kneginje, vojvotkinje i princeze. U ekonomskom smislu najčešće se pominju čuveni njeguški specijaliteti: pršut, kastradina, sir i medovina, a u zdravstvenom poznata njeguška „arija”...
Ovako u svojoj knjizi „Njeguši kroz vrijeme” o najčuvenijem crnogorskom selu, a koje je u stvari planinska varoš na starom drumu čuvenom po svojim serpentinama od Cetinja prema Kotoru, piše Dušan Otašević.
Oktobar je, sezona je za nama, na Njegušima je sve hladnije. No, turista, prolaznika i znatiželjnika još ima. Zadržavaju se u restoranima i kafanama uz put koji preseca Njeguško polje. Uređene su lepo i gosti uživaju u čuvenom pršutu, siru, dobroj rakiji i medovini koje drugde gotovo da nema. Kupuju namernici te specijalitete i od domaćina, tu i tamo ponesu i poneki suvenir koji će ih podsećati na boravak u ovom kraju podno Lovćena.
Što se pak istorije tiče, one čiji su tragovi duboko utisnuti u razne objekte jedinstvene crnogorske oaze u njenom „kamenom moru”, nudi se u malim količinama. Nekako na – kašičicu.
Ono što je manje-više uvek otvorenih vrata i dostupno turistima koji preko Njeguša silaze u Boku, ili se iz nje čuvenim serpentinama penju ovde, jeste Njegoševa rodna kuća. Nalazi se tik uz cestu, u zaselku Erakovići, poodavno obnovljena sa eksponatima iz vremena kada se u njoj rodio Rade Tomov, potonji Petar Drugi Petrović, vladika i gospodar Crne Gore. I najveći pesnik slovenskoga juga. U njoj je decenijama Rako Popović, rođeni Njeguš, kao kustos „Muzeja Cetinje”, dubokim, prodornim glasom tečno i razgovetno pričao posetiocima o lovćenskom geniju, njegovom detinjstvu, slavnim danima, roditeljima, stricu svetom Petru Cetinjskom i drugim znamenitim ličnostima iz dinastije Petrović Njegoš. Rako i dalje dolazi, a kazivanje je delom prepustio mlađima, koji ga lepo slede u ovom poslu.
I ove sezone je bilo turista, naročito s prostora bivše Jugoslavije. I stranaca, takođe. Dolazili su autobusima na izlet, a dosta njih je svojim automobilima stizalo na Njeguše.
Nažalost, premalo je putokaza od Podgorice ka Cetinju i širom Primorja koji ukazuju na ovu ali i druge znamenitosti Njeguša.
Na drugoj strani, dobar deo istorije je i dalje „pod ključem”. Rodna kuća kralja Nikole, „tasta Evrope”, takođe pesnika, koja se nalazi u blizini Njegoševe, zatvorena je. Adaptirana poodavno, čeka podugo novi „glanc” i naročito one koji će je iznutra pokazivati turistima.
Njeguši imaju čak šesnaest crkava. Uglavnom su obnovljene, ali su za posetioce najčešće zatvorene. Čak i ona nadomak Njegoševe rodne kuće, posvećena svetom Đorđu (krsna slava dinastije Petrović-Njegoš), gde su sahranjeni njegovi roditelji Pero i Ivana.
Njeguši su na putu, ali i podaleko od njega. Turistički i kulturni poslenici malo čine da ovo mesto upišu na pravi način u nove turističke mape. Pršut i sir su odavno na jelovniku, ali je istorija zaključana.
Savo Gregović
---------------------------------
Rodna kuća
Njegoševu rodnu kuću podigao je 1782.Petar Prvi Petrović,kao jedinstvenu,dužu građevinu,pravougaone osnove,sa podrumom i spratom.Kuću je delio sa tri brata.Središnji deo pripao je Tomu Markovom,Njegoševom ocu.Građena je od tesanog,domaćeg kamena.Bilo je više rekonstrukcija,a poslednja je urađena 1973.
[objavljeno: 13/10/2008]
